Zvanični kurs Evra za dan 27.11.20. :: 117.5834 rsd
Tekst objavljen: 30.12.2013 10:00        


U Kreditnom birou Udruženja banaka Srbije beleže se podaci o stanju svih dugova, bilo da ih klijent redovno plaća ili kasni. Registrovane su obaveze prema bankama, lizing kućama, državnim fondovima i agencijama koje obavljaju kreditne poslove.

I dug od 1.000 dinara koči dobijanje novog kredita

Ko kasni s otplatom duže od 60 dana dobija epitet lošeg platiše. Banke retko cepidlače zbog sitnih iznosa, ali i zaostali dug od samo 1.000 dinara može biti okidač da se lošem platiši glatko odbije zahtev za novi kredit.

Kreditni biro ne odlučuje da li će građanin na kraju dobiti kredit od banke, navodi generalni sekretar UBS. - Samo banka odlučuje da li će nekome odobriti zajam. Kreditni biro je registar u koji banke redovno šalju svoje podatke. Ako se desi da se provuče greška u izveštaju biroa, to je uvek do banke u kojoj klijent mora da reši problem - zaključuje Veroljub Dugalić.
Podaci o kašnjenju, bilo da je reč o kreditu, lizing ugovoru, kreditnoj kartici, čuvaju se u Kreditnom birou tri godine, a zatim se brišu iz arhive. Dok se ne izbrišu - nema novog zaduženja. Međutim, ako je već zabeleženo kašnjenje, nije svejedno koliko se i po kom osnovu kasni. Tako, recimo, ako neko redovno servisira dozvoljeni minus i kreditne kartice, a ratu kredita ne uplaćuje tri meseca, banka će sve plasmane tog klijenta lošije kategorizovati.

- Moguć je ponekad i dogovor s bankom čak i ako neko ima zabeleženo kašnjenje u otplati, posebno ako je iznos duga mali. Klijent bi u tom slučaju morao banci da objasni zašto nije plaćao rate na vreme. Događa se i da se naglase neplaćene kamate, koje je klijent možda prevideo i zato nije platio - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Izveštaj Kreditnog biroa košta 246 dinara, dobija se isključivo uz pismenu saglasnost klijenta. Tajnost je zagarantovana. Ipak, to je jedan od bitnijih papira koje treba priložiti uz zahtev za dobijanje kredita.

Dešava se da izveštaj Kreditnog biroa ponekad traže i telekomunikacione kompanije pre nego što zaključe ugovor.  - I operateri gledaju izveštaje Kreditnog biroa. Zašto da ne, i oni idu logikom - ako neko ne plaća redovno kredit banci, kako će onda plaćati njihove usluge - navodi Dugalić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kreditni biro krediti banke klijent banke klijenti banke prava klijenta banke zaštita klijenata banke prezaduženost zaduženost zaduživanje Srbija dugalić

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana