EUR 118,40 USD 104,37 CHF 103,56

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 13.11.18. :: 118.3178 rsd

Tekst objavljen: 26.11.2013 13:15        


Za nedelju štednje, kako pokazuju podaci Narodne banke Srbije, građani su u banke oročili devet miliona evra novih depozita, dok je dinarska štednja povećana za 5,7 milijardi dinara. Budući da Mesec štednje još traje, sigurno je da će taj iznos biti veći, pošto je samo za nepune tri nedelje u Komercijalnoj banci štednja porasla za 68 miliona evra.

Interes za štednju ne pada, dinarska štednja sve češća

Bankari kažu da se interesovanje za štednju ne smanjuje, kao i da raste broj i iznos depozita u domaćoj valuti. U Srbiji ukupna štednja premašuje 8,4 milijarde evra, a konačni podaci koliko je građana tradicionalno ovog meseca koji je u znaku štednje položilo novca, tek će biti objavljeni.

Ono što je ovogodišnji Mesec štednje obeležilo jeste to što su banke poslušale Narodnu banku i nisu se utrkivale u podizanju kamatnih stopa kako bi privukle štediše. Ali ova godina sigurno da je prošla u znaku povećanja štednje u dinarima.

- Podaci o štednji tokom Meseca štednje pokazuju da klijenti imaju izuzetno poverenje u Komercijalnu banku, što je uslovilo porast od preko 68 miliona evra za nepune tri nedelje. Štednja raste i pored nižih kamatnih stopa u odnosu na prethodnu godinu, bez bilo kakvih dodatnih podsticaja - ukazuje Živojin Savić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom Komercijalne banke. U ovoj banci štediše imaju 1,44 milijarde evra depozita.

On kaže da je svakako indikativan podatak da se ročna struktura pomera u korist dužih rokova. I dalje dominiraju ulozi na 12 i više meseci, ali najbrže raste interesovanje za štednju na 36 meseci, uz opciju nesmetanog ranijeg razročenja i ostvarivanje prava na povoljnije kamate već posle godinu dana.

- Primetno je i da se sve više građana odlučuje na štednju u dinarima. Ukupan iznos dinarskih uloga u Intezi banci porastao je za sedam odsto od 28. oktobra do 20. novembra. Takođe, građani su do sada pokazali značajno interesovanje i za novi model oročene štednje, “Mesec po mesec štednja” koji odlikuje redovno polaganje mesečnih uplata čiji iznos klijent sam odredi shodno svojim finansijskim mogućnostima - kažu u Intezi.

9 komentara

  1. User image
    Saša73 26.11.2013 13:26

    A ja sam veći deo svoje ušteđevine preneo u Prvu banku Crne Gore. Kamata je 6% godišnje, uz porez od 5% .Fond za osiguranje depozita garantuje za uloge do 50 000 evra. Moj savet svima je da cene sebe i svoj novac i da ne dozvole da budu deo cirkusa koji nam je ove godine pripremila NBS i banke u Srbiji.

  2. User image
    opancinaljubomir 26.11.2013 16:39

    u potpunost podrzavam gospodina sasu,samo da kaze gde posluje i ima ekspozitura PRVE BANKE CRNR GORE pozdrav LIBIJAC

  3. User image
    Guest 27.11.2013 10:45

    Samo bih pitao gospodina SAŠA73 da li je oročio te pare kao rezident RS. Po zakonu rezidenti RS ne mogu imati račun u inostranstvu (sem u nekim posebnim slučajevima) i da li ako je oročio pare kao rezident RS svestan da NBS ima mogucnost da ga kazni i oduzme deo novca.

  4. User image
    Saša73 27.11.2013 12:38

    Ekspozuture Prve banke se nalaze u svakom većem gradu u Crnoj Gori ( Bijelo Polje, Kolašin itd. ). To što Narodna banka može i ne može me ne zanima. Prema evropskim standardima i SSP-u Srbija je dužna da omogući svojim građanima da samostalno raspolažu štednim ulozima. Ako su stranci mogli da štede kod nas, onda možemo i mi kod njih. Štedni računi su poslovna tajna svake banke. Niko meni ništa ne može oduzeti, sem u slučaju da me uhvate na granici sa novcem u iznosu većem od 10 000 evra. U mom slučaju takav propust nije moguć, jer ne putujem sam.

  5. User image
    shubara 28.11.2013 5:50

    Normalne kamate su u razvijenom svetu(sto znaci sa minimum rizika)su oko 1.5%.Vece kamate-veci rizik.Ni ja nisam zadovoljan sadasnjim kamatama u Srbiji ali ce i u Crnoj Gori biti iste vec sledece godine.Ljudi ne mogu da shvate da stednja nije bogacenje nego ono sto sama rec kaze!

  6. User image
    Aleksandar 28.11.2013 14:11

    SHUBARA
    A kolike su normalne kamate na kredite u razvijenom svetu? Da li smo mi toliko nenormalni i nerazvijeni da banke od štediša pozajmljuju novac po kamatnoj stopi od 3 % godišnje, a zatim isti taj novac plasiraju u vidu kredita po stopi od 15% (i više) godišnje? Ja sam moj novac prebacio u CG u banku koja mi je dala kamatu 6 % godišnje a u istom tom trenutku sam mogao kod njih podići gotovinski nenamenski kredit po stopi 10 % godišnje kao stari klijent banke.

  7. User image
    bankar 24.12.2013 10:41

    Sa 6% kamate na depozit, kamata na kredit treba da bude sledeća:

    6%/0,71 (obavezna rezerva) = 8,45%
    3% - nenaplativi krediti dakle - 8.45% + 3%= 11.45%
    3% - troškovi banke (plate zaposlenih, rentiranje filijala, troškovi režija, obezbeđenja) - 11.45% + 3% = 14,45%
    2% - zarada tj profit akcionarima banke, tzv margina - 14,45% + 2% = 16,45%.

    Dakle uz 6% depozit i samo 2% profita (za šta niko od vas lenčuga ne bi ni ustajao ujutru iz kreveta) kamata na kredit treba biti 16,45%. Pa čak i ako se troškovi banke spuste za 2% i profita za 1% (što je naučna fantastika al ajde) kredit ne može biti ispod 13,45%.

    Kamatna stopa na depozit od 6% je NENORMALNA i u mnogim zemljama (na pr. Nemačka) je regulisano dokle može da ide (recimo do 3% max.). Ako je 6% na štednju, koliki onda treba da je prinos na investicije 30%,40%,50%??? To jednostavno ne biva, a to što se žalite to je zato što hoćete hleba bez motike, da ležite kući a kamata da vam štekće.
    Svaka zemlja podstiče svoj privredni rast, a jedna od mera je i niske kamatne stope na štednju. Vi gospodine sa 50.000 evra uložite u neku proizvodnju, stvorite radna mesta, pokrenite nešto pa ćete zaraditi sigurno tih 6% umesto što ovde držite slovo šta je ok, a šta nije - ne znam uopšte odakle Vam pravo da prozivate šta je normalno, a šta nije. Iskreno se nadam da će Vas uhvatiti jer ste prekršili zakon i otvorili račun u inostranstvu.

  8. User image
    Guest 06.01.2014 21:16

    Kakva igranka sa procentnim racunom lici bas na jednog bankara.Nasalost zelenaske banke kod nas tako i racunaju.
    3% nenaplativog potrazivanja je problem banke i trosak koji treba da naplti od posrnulog menadzera koji je i odobrio takav kredit koji nemoze da se naplati i pored silnih obezbedjena koje banka trazi pri odobravanju kredita.
    3% trosak banke je ogroman i takodje problem banke koje imaju ocigledno previse ljudi koji nerade nista i suvisne filiale na svakom cosku.
    2% zarade vlasnika kad vec pricas o lenjost necu ni da komentarisem

    COVEK IMA APSOLUTNO PRAVO DA NOVAC ULAZE TAMO GDE MU DONOSI NAJBOLJU ZARADU TO JE NORMALNO I RADI CEO SVET

  9. User image
    Saša73 10.01.2014 23:44

    BANKAR...iskreno se nadaj...

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
štednja štediše Nedelja štednje nedelja štednje 2013 dinarska štednja devizna štednja kamate na štednju kamata na štednju banke klijent banke klijenti banke