Zvanični kurs Evra za dan 28.10.20. :: 117.5904 rsd
Tekst objavljen: 07.10.2017 13:00        


Za manje od dve godine od 2012. do 2014, bez dozvola za rad ostalo pet banaka zbog sumnji u zloupotrebe u radu. Zbog sumnjivih kredita katanac na Agrobanku, Univerzal, RBV, PBB i Metals banku.

Isparilo 170 miliona a još niko nije osuđen

Krediti od više stotina miliona evra, odobravani bez ikakvog osnova, urušili su pet srpskih banaka, koje su bez dozvola za rad ostale od juna 2012. do februara 2014. godine. Iz ovih institucija praktično je "isparilo" 170 miliona evra, koliko je, do sada, utvrdila istraga. Pred Specijalnim sudom u Beogradu u toku su četiri postupka zbog navodnih zloupotreba prilikom dodeljivanja bankarskih kredita, a na optuženičkoj klupi je pedesetak osoba kojima se ta zloupotreba stavlja na teret. Reč je o gotovo svim čelnim ljudima ovih banaka, uz brojne pomoćnike i direktore sektora. Do danas nema nijedne pravosnažne presude.

U međuvremenu, ovih pet banaka - Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine (nekadašnja

SUDBINA UNIVERZAL BANKE

Poslednja u nizu bila je Univerzal banka koja je bez dozvole za rad ostala u januaru 2014. zbog toga što je "banka dospela u stanje kritične potkapitalizovanosti, i zato što joj je ugrožena likvidnost i kontinuitet poslovanja". Štedišama je isplaćeno oko 80 miliona evra štednje. U januaru 2015. Više tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv šest osoba. Kada je sprovedena istraga u novembru 2014. saopšteno je da je šteta za banku 1,4 milijarde dinara.
Metals banka), Privredna banka Beograd i Univerzal banka otišlo je u stečaj. Još nema naznaka da će ovi postupci brzo biti okončani. Podaci Agencije za osiguranje depozita pokazuju da je likvidaciona vrednost imovine ovih pet banaka veća od 160 milijardi dinara, odnosno od 1,3 milijarde evra.

U ovu imovinu uračunata je gotovina, nekretnine, ali i potraživanja od dužnika koji su upravo, u sprezi sa pojedinim bankarima i doveli banke do kolapsa.Propast je počela sa Agrobankom u koju je, pred Novu 2012. NBS uvela prinudnu upravu. Razlog je bio što je "u postupku kontrole poslovanja Agrobanke utvrđeno da kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela".

Zbog nemogućnosti oporavka, banci se oduzima dozvola za rad, ali se osniva Nova Agrobanka na koju se prenose ne samo osigurani, nego ukupni depoziti Agrobanke, kao i deo njenih drugih obaveza i potraživanja. Preostale obaveze i potraživanja ostaju u "staroj" Agrobanci. Međutim, i "Nova" banka ubrzo odlazi pod led. Sve obaveze Nove Agrobanke "natovarene" su na pleća Poštanske štedionice. Štedionica je preuzela imovinu banke od 158 miliona evra, ali i obaveze teške 419 miliona evra. Razliku od 260,7 miliona evra (22,7 milijardi dinara) uplatila je država, putem Agencije za osiguranje depozita, u vidu "bespovratne finansijske podrške".

Istraga o zloupotrebama u Agrobanci počela je avgusta 2012. godine, a suđenje u oktobru 2013. Navodna šteta naneta zloupotrebom službenog položaja u ovoj banci je više od 80 miliona evra.

Posle Agrobanke, na plećima Poštanske štedionice (PŠ) završile su i štediše sledeće banke koja je, u aprilu 2013. ostala bez dozvole za rad - Razvojne banke Vojvodine (RBV). Njoj je NBS dozvolu oduzela zbog "hroničnog nedostatka kapitala, kritične potkapitalizovanosti i ugrožene mogućnosti isplate obaveza prema poveriocima".

Republika i AP Vojvodina su, za pokriće depozita u ovoj banci, morale da obezbede dodatnih 6,36 milijardi dinara, pošto su na PŠ ugovorom preneti svi osigurani i neosigurani depoziti u iznosu od 17,55 milijardi dinara, za koje nije bilo dovoljno sredstava.Istraga zbog zloupotreba u RBV, zbog navodne štete od 3,5 milijardi dinara, počela je marta 2013, optužnica je podignuta u martu 2014, a potvrđena januara 2015. U vezi sa ovom bankom postoji još jedan sudski postupak, iz perioda kada se ona nazivala Metals banka.

Prva hapšenja "pala" su u 2011. Reč o optužnicama zbog malverzacija sa 39 spornih kredita, vrednih oko 1,6 milijardi dinara, odobravanih firmama povezanim sa bankom. U međuvremenu je sud odustao od optužbi protiv dve osobe, dok se protiv bivšeg prvog čoveka banke vodi još spor za krivično delo zloupotrebe službenog položaja.Sledeća na spisku propalih banaka bila je Privredna banka Beograd (PBB).

Istraga zbog zloupotreba u njoj počela je novembra 2014, a optužnica je podignuta jula 2015. Suđenje, zbog zloupotrebe službenog položaja i navodne štete od 3,9 milijardi dinara, počelo je septembra 2016. Ovoj banci NBS je dozvolu oduzela u oktobru 2013, zbog "potkapitalizovanosti banke i mogućih problema s likvidnošću".

I ovde je Poštanska štedionica preuzela deo imovine, vredne sedam milijardi dinara i 18 milijardi dinara obaveza PBB. Razliku od 11 milijardi dinara Štedionici je uplatila Agencija za osiguranje depozita, ali ne u kešu, već u - hartijama od vrednosti.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke u stečaju dužnici stečaj krediti banke

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana