Više temperature menjaju uslove za tradicionalne voćne vrste, ali istovremeno otvaraju prostor za nove zasade. Stručnjaci objašnjavaju šta bi voćari mogli da sade u budućnosti.
Klimatske promene sve više utiču na poljoprivredu u Srbiji, a posebno su vidljive u voćarstvu. Više temperature, drugačiji raspored padavina i sve češći vremenski ekstremi menjaju uslove u kojima su se tradicionalno gajile pojedine vrste voća. Istovremeno, otvara se mogućnost za proizvodnju nekih vrsta koje se ranije nisu smatrale pogodnim za naše područje.
Vanredna profesorka na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Biserka Milić navodi da je u poslednjih deset godina srednja godišnja temperatura bila za skoro dva stepena viša u odnosu na prosek za period od 1981. do 2010. godine, dok je količina padavina manja za oko 20 milimetara godišnje.
Veći deo Srbije nalazi se u području umereno-kontinentalne klime, gde se tradicionalno gaje kontinentalne voćne vrste - jabučaste, poput jabuke, kruške i dunje, koštičave, među kojima su šljiva, višnja, breskva, kajsija i trešnja, jezgraste, poput oraha i leske, kao i jagodaste vrste, među kojima su malina, kupina, jagoda i, u novije vreme, borovnica. Pre klimatskih promena, uspeh proizvodnje u velikoj meri zavisio je od izbora lokaliteta na kojima prolećni mrazevi tokom marta i aprila nisu bili česti, kao i od vremena cvetanja određene voćne vrste.
Međutim, klimatske promene sve više ugrožavaju proizvodnju tradicionalnih voćnih vrsta u njihovim dosadašnjim proizvodnim rejonima. Istovremeno, otvara se mogućnost da se njihova proizvodnja pomeri u druge krajeve, pre svega na veće nadmorske visine, ali i da se uvedu nove, alternativne vrste voćaka.
Suptropsko voće sve češće uspeva u Srbiji
Pre klimatskih promena smatralo se da voćke suptropskog pojasa ne mogu komercijalno da se gaje u Srbiji, prvenstveno zbog niskih zimskih temperatura.
- U poslednjih deset godina temperature u novembru, decembru i januaru u proseku su za 1,5 do 2,0 stepena više u odnosu na vrednosti iz perioda od 1981. do 2010. godine. Takođe, temperature niže od minus 15 stepeni Celzijusa retko se javljaju, što otvara mogućnost za gajenje suptropskog voća koje ima pupoljke i grane osetljivije na niske zimske temperature - navodi profesorka Milić.
Ona podseća da su i ranije postojali izolovani slučajevi gajenja suptropskih voćnih vrsta u Srbiji, sa različitim nivoom uspeha. Pored uzgoja na okućnicama i u gradskim sredinama, poznati su zasadi aktinidije u okolini Zrenjanina, pistacije u okolini Niša, kao i japanske jabuke, odnosno kakija. Novijeg datuma je i zasad masline na Fruškoj gori. Ipak, kako objašnjava profesorka, neke vrste koje se često smatraju suptropskim zapravo pripadaju nešto hladnijem klimatskom području.
- Kineska urma ili žižula, japanska jabuka, pa i kivi spadaju u voćne vrste nešto hladnijeg klimata, za razliku od smokve ili nara, koje su prave suptropske voćke - kaže Milić.
Porast zimskih temperatura omogućava gajenje ovih vrsta jer njihove grane i pupoljci mogu lakše da prežive zimske uslove. Kod kakija, aktinidije i nara dodatna prednost je kasnije cvetanje, zbog čega je manji rizik od oštećenja prolećnim mrazevima. Ipak, njihovo plodonošenje ograničava duga vegetacija i kasno sazrevanje, uglavnom tokom novembra. Ukoliko tada dođe do zahlađenja, obilnih padavina ili mraza, plodovi mogu ostati nedovoljno zreli.
PREPORUKA
Sat rada je 500 dinara - Paprika tražena, porudžbine stižu, ali nema ko da bere
analiza
Ova biljka vredi i 16 evra po kilogramu - U Srbiji može da donese veću zaradu nego žitarice
analiza
Vranjanac od jednog korena proizvede i do 5 kilograma povrća, a cena ide do 150 dinara
vest
Kao posebno perspektivnu vrstu za kontinentalne uslove profesorka izdvaja kinesku urmu. Ona dobro podnosi niske zimske temperature, ali i sušu i visoke temperature, dok kasnim cvetanjem izbegava deo rizika od prolećnih mrazeva.
Prilagođavanje klimatskim promenama povećava troškove
Prilagođavanje postojećih voćarskih zasada novim klimatskim uslovima u Srbiji u velikoj meri je moguće, ali ono istovremeno povećava troškove proizvodnje.
- Voćke koje su se tradicionalno gajile bez navodnjavanja, poput višnje, šljive, vinove loze, leske i oraha, danas to više ne mogu, tako da je navodnjavanje obavezno - navodi profesorka Milić.
Pored navodnjavanja, proizvođači sve češće moraju da ulažu i u dodatne sisteme zaštite. Protivgradne mreže štite od grada, ali delimično mogu da ublaže i jako sunčevo zračenje. Mogu se postaviti i mreže za zasenu koje štite plodove od ožegotina.
Za zaštitu od mraza koriste se različite metode, među kojima su zadimljavanje, zagrevanje, orošavanje i mešanje vazdušnih masa. Vetrozaštitni pojasevi takođe postaju važni jer jaki vetrovi mogu da izazovu rušenje konstrukcija u voćnjacima, lomljenje grana i stabala, kao i opadanje plodova. Iako je struka godinama savetovala proizvođače da biraju lokalitete koji odgovaraju određenoj vrsti i sorti voća, klimatske promene zahtevaju dodatno prilagođavanje.
Prema rečima profesorke Milić, voćari bi sve više trebalo da razmišljaju i o proizvodnji u zaštićenom prostoru, poput plastičnih tunela i plastenika, koji mogu da smanje rizik od gubitka prinosa usled nepovoljnih vremenskih uslova.
Ostavi komentar