EUR 119,30 USD 101,23 CHF 102,46

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.12.17. :: 119.0258 rsd

Tekst objavljen: 22.07.2017 16:02        


Rast dinara, koji je od početka godine ojačao prema evru za 2,8 odsto, obradovao je građane koji otplaćuju kredite u evrima, uvoznike, podstanare, kao i sve one koji letuju u inostranstvu.

Ko je sve na dobitku zbog jačanja domaće valute

Kurs domaće valute je za samo mesec dana porastao za čak 1,7 odsto u odnosu na evro. Početkom juna evro je vredeo 122,4 dinara, a najniži nivo imao je u februaru, 124,02 dinara. Prema srednjem kursu NBS, sada je za evro potrebno izdvojiti 120,16 dinara.

Jačanje dinara dobra je vest za oko 100.000 korisnika stambenih kredita, kao i još nekoliko desetina hiljada građana koji otplaćuju druge vrste bankarskih pozajmica indeksirane u valuti EU. Jedan od njih je Nenad Čolović iz Beograda, kome je rata kredita za stan smanjena prvi put posle osam godina otplate.

- Mislio sam da je neka greška kada mi je stigla poruka banke o rati kredita. Nikada nije bila niža od 20.000 dinara. U proseku plaćam mesečno 20.600 dinara, a sada je 19.700 dinara - navodi Čolović.

Takođe, manje mesečne obaveze sada imaju i podstanari koji najčešće kiriju plaćaju u evrima. Prema zvaničnim procenama, u Srbiji ima oko 260.000 porodica koje su podstanari. Ako pretpostavimo da je prosečna mesečna kirija oko 150 evra, u odnosu na februar kada je evro bio 124 dinara, podstanari će uštedeti oko 600 dinara.

U

Naftaši lako dižu cene kada evro raste, a kada pada, tvrde da su naftu kupili ranije.
jeku letnje sezone razlog za radovanje imaju i građani koji planiraju putovanje na more ili negde van zemlje. Ukoliko idu u sopstvenoj režiji, svakako će im trebati manje novca za kupovinu deviza, dok će agencijski aranžmani biti povoljniji jer su iskazani u evrima. Tako će četvoročlana porodica koja planira da uplati letovanje preko agencije po ceni od 1.500 evra uštedeti oko 30 evra. Toliko više trebalo je da izdvoji pre samo mesec dana.

Inače, jači dinar uvek je povoljan za uvoznike, ali i državu zbog kredita u evrima koje otplaćuje. Međutim, nikako ne odgovara izvoznicima, a većoj vrednosti dinara ne raduju se ni gastarbajteri.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da postoje dve kategorije koje imaju korist od jačanja srpske valute.

- To su građani koji su zaduženi u evrima i uvoznici. Za robu koju uvoze kompanije treba da izdvoje manje dinara. S druge strane, rastu dinara se ne raduju izvoznici. To znači da oni za, recimo, košulju koja košta 10 evra, sada dobijaju manje novca. Do pre mesec dana dobijali su 1.230 dinara, a danas 1.200 dinara. Ni oni koji primaju devizne penzije ili plate nisu zadovoljni. Ne odgovara ni gastarbajterima, posebno onima koji ovde donose veću količinu deviza i menjaju ih u dinare - navodi Savić i dodaje da je pitanje uvoza i izvoza ipak malo specifično:

-
NBS sprečila još veći rast dinara

NBS je u poslednjih mesec dana kupila više od 300 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Prema rečima stručnjaka, da nije bilo takve intervencije NBS, dinar bi još više porastao. Centralna banka je od početka godine kupila ukupno 640 miliona, a prodala 345 miliona evra.
Firme ipak ne uvoze ili izvoze svaki dan. Dok ljudi izvezu robu i naplate je, može da bude potpuno drugačija situacija sa kursom. Meni je zanimljivo objašnjenje naftaša, koji se lako prilagođavaju kada raste kurs evra, i podižu cenu nafte, a kada pada, onda navode da su kupili naftu pre nekoliko meseci i platili po većem kursu.

Savić dodaje da će se na jesen kretanje kursa verovatno promeniti.

- Kada dođu na red velika plaćanja i poraste tražnja za devizama, vrednost dinara će pasti.

Ekonomista Ivan Nikolić takođe naglašava da jačanje dinara odgovara svima koji su zaduženi u evrima.
- I to ne samo građanima već i kompanijama i državi koje imaju dugovanja u valuti EU. Takođe, i uvoznici mogu više da zarade, barem kratkoročno. Za razliku od njih, izvoznicima u nekom dužem roku ovakav kurs ne bi odgovarao - ističe Nikolić.

Prema njegovim rečima, rast dinara je posledica sezonskog uticaja.

- Uvek početkom i krajem godine imamo slabljenje domaće valute, jer se plaćaju obaveze, uvoze energenti i slično. S druge strane, sredinom godine imamo povoljan sezonski efekat, uglavnom zbog turista i gastarbajtera, ali i većeg poverenja investitora u našu valutu - kaže Nikolić.

1 komentar

  1. User image
    drvo 19.07.2017 14:03

    Obrni-okreni, ovo je sibicarska zemlja u kojoj caruju meshetari...trange-frange ekonomija je jedino sto se radi u ovoj zemlji.

Ostavi komentar



Povezane teme:
Narodna banka Srbije ekonomija domaća valuta jačanje dinara dinar