EUR 117,52 USD 106,52 CHF 106,93

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 15.10.19. :: 117.4946 rsd

Tekst objavljen: 30.04.2018 12:00        


Kada bi Srbija sutra dobila "zeleno svetlo" za ulazak u Evropsku uniju, uvođenje evra u našu zemlju bi trajalo u najboljem slučaju još dve godine, jer je procedura zamene domaće valute evropskom duga i komplikovana pa se na takav korak nije odlučilo devet od 28 članica Unije.

Koliko je dug put do uvođenja evra u Srbiju?

Izrada pregovaračkog Poglavlja 17 - Monetarna i ekonomska politika, čiji se jedan deo odnosi na mogućnost da buduća članica EU uvede evro je završena, i pre dve nedelje je poslata Evropskoj komisiji na razmatranje.
Stručnjaci Narodne banke Srbije kažu da se u najskorijem roku očekuje otvaranje ovog poglavlja jer, ocenjuju, Srbija je u gotovo svim oblastima ekonomske i monetarne politike zemlje, domaće zakonodavstvo prilagodila zahtevima EU.

"Izrada Poglavlja 17 je pri kraju što se tiče svega što je Srbija u stanju da uradi. Usvojena pregovaračka pozicija je predata EU i u najskorije vreme očekujemo otvaranje ovog poglavlja", kaže savetnik u NBS za devizne operacije i finansijska tržišta Branislav Zoroja.

U Nacrtu strategije za prijem Srbije u EU, Evropska komisija predviđa da bi Srbija mogla da postane članica EU do 2025. godine, ali da prethodno treba da zatvori sva otvorena poglavlja do 2023. godine što bi značilo da pre 2027. godine nije moguće da evro postane zvanična valuta u našoj zemlji.

Srbija ima spremno pet poglavlja za otvaranje, a kada je reč o Poglavlju 17 i njegovom delu koji se odnosu na usklađivanje monetarne politike Srbije sa EU i prilagođavanju zemllje na uvođenje evra, prema oceni Zoroje, već sada ispunjavamo najvažnije uslove za "uvoz evra".

Da bi jedna zemlja, kadidat za članstvo u "evro klub", uopšte uvela ovu valutu, potrebno je ispuniti brojne zahteve kao što su nezavisnost Centralne banke, zabrana direktnog finansiranja javnog sektora, zabrana privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, nizak budžetski deficit u odnosu na BDP, zatim kriterijume koji se odnose na javni dug, nisku inflaciju, visinu kamatnih stopa...

"Od zemalja članica EU se očekuje da usvoje evro, to nije lak put, ali prešla ga je do sada većina zemlja. Dve godine je minimum koji je potreban zemlji nakon pristupanja EU da usvoji evro", kaže Zoroja.

Taj cilj je nakon ulaska u EU uspela da ostvari samo Slovenija, dok većina zemalja koje su dugogodišnje članice EU kao što su Češka, Poljska ili Mađarska, godinama čuvaju sopstvenu valutu.

"To je zato što smatraju da u ovom trenutku njihove privrede nisu dovoljno konkurentne za integraciju na EU tržište i zato što verovatno smatraju da bi im usvajanje evra donelo više štete nego koristi", kaže Zoroja.
Podseća da je pored svih uslova koji moraju da se ispune, potrebno i da države EU odobre novog člana koji bi koristio evro, a praksa je takođe i da se u zemlji održi referendum po tom pitanju.

Deo Poglavlja 17 koji se odnosi na Centralnu banku zahteva da domaće zakonodavstvo poštuje tri glavna principa, nezavisnost Centralne banke, zabranu direktnog finansiranja javnog sektora i zabranu privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama države.

"Kada je reč o ova druga dva prncipa, Srbija ih u najvećem delu poštuje i usaglašeni smo sa zahtevima EU, s tim što je potrebno izmeniti definiciju javnog sektora kako bi bila ista kao ona koje se podrazumeva u EU", poruka je Zoroje.

Zakon o centralnoj banci je potrebno dodatno usaglasiti sa odredbama koje zahteva statut Evropske centralne banke, kaže on, u delu koji se odnosi na to da Narodna banka Srbije bude deo monetarne politike Evropske centralne banke i pripremi se za usvajanje evra kada za to dođe vreme.

Takođe, kaže, fiskalni deficit ne sme da bude veći od 3 procenta BDP-a.
"I po ovom kriterijumu Srbija izuzetno stoji jer imamo suficit u budžetu", kaže Zoroja.
Potrebno je da inflacija u zemlji bude niska i stabilna, odnosno, da bude manja od nivoa inflacije u tri zemlje sa najnižom inflacijom u EU, a koji je uvećan za jedan i po procentni poen.

"Sa inflacijom u Srbiji, koja iznosi 1,4 posto međugodišnje, što se ovog kriterijuma tiče, među najbolje smo ocenjenim zemljama".

Još jedan od uslova koji je prema rečima Zoroje ispunjen je i da javni dug države bude ispod 60 procenata BDP-a.

Pravila nalažu i da kamatna stopa na desetogodišnje obveznice bude niža od iste takve kamatne stope u tri zemlje sa najnižom inflacijom.

"Pre dve godine nismo ni imali desetogodišnje obveznice, a danas ne samo da imamo, nego je to jedna od najatraktivnijih hartija za investitore na tržištu. I ovde se u tom ekonomskom kriterijumu krećemo vrlo dobro", smatra Zoroja.

Međutim, uvođenje evra je "na dugom štapu" jer su potrebne godine dugoročne ekonomske ali i političke stabilnosti zemlje kako bi EU uopšte i započela razgovore sa državom za prijem u "evro klub".
Evropsku valutu trenutno koristi 19 članica bloka, dok devet njih, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija, Švedska i Velika Britanija (koja je procesu Bregzita), ne koriste evro kao nacionalnu valutu.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Srbija evropska unija uvođenje evra

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana