EUR 118,03 USD 104,42 CHF 104,98

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 25.03.19. :: 118.0300 rsd

Tekst objavljen: 05.02.2019 10:27        


Do kraja februara ističe rok da Vlada Srbije, po dogovoru sa MMF-om, donese odluku o privatizaciji. Među zainteresovanim kupcima i "Riplvud advajzers", investicioni fond američkog biznismena Tima Kolinsa.

"Komercijalna banka" na korak od prodaje

Stolnjak od crvene čoje čuvar je svih srpskih ekonomskih tajni. I ovih dana, u svečanoj sali Narodne banke Srbije, pregovarači na njemu ispisuju ekonomsku istoriju. S jedne strane dugačkog stola su naši državni zvaničnici. S druge – predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda. Ovoga puta, na dnevnom redu je i privatizacija najveće državne banke.

"Hoćemo da vidimo na koji način da nađemo strateškog partnera za 'Komercijalnu banku'. Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude. I da se koncentrišemo na pravljenje okruženja, koje će biti podsticajno za razvoj privatnog, a i državnog sektora", rekao je za RTS ministar finansija Siniša Mali.

MMF je saopštio da podržava planove vlade da odlučno krene u privatizaciju "Komercijalne banke". Prema dogovoru sa Fondom, koji su potpisali premijerka, guvernerka i ministar finansija, do kraja februara ističe rok da Vlada Srbije donese odluku o privatizaciji "Komercijalne banke". Plan je da se tender raspiše do kraja juna, a ceo postupak trebalo bi da se završi do kraja godine.

Uprkos tome, Milorad Filipović, profesor Ekonosmkog fakulteta, smatra da ovaj, "čuvarkuća aranžman", sa MMF-om ne podrazumeva nikakve obavezujuće poteze naše Vlade.

"Nemamo nikakva finasijska uslovljavanja, ne povlačimo sredstva u ovom aranžmanu. Više je to savetodavni aražman", podseća.

Da je država, zapravo pod pritiskom MMF-a i drugih finansijskih institucija, po ko zna koji put počela proces privatizacije "Komercijalne banke", smatra broker Nenad Gujaničić. Ali, još nije izvesno da li će se on i okončati u septembru kako je ranije i najavljivano, dodaje.

Tender u junuPlan je da se već u septembru proglasi pobednik na tenderu. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će tokom ove nedelje biti potpisan ugovor sa privatizacionim savetnikom. Reč je o konsultantskoj kući – "Lazard"."To je samo prvi korak. Dug je put do nekog finalnog rešenja. Ne možemo decidno reći ni koje su namere države niti kako će se ceo proces završiti", reako je Filipović.

Republika Srbija u "Komercijalnoj ima" 41,74 odsto akcija, EBRD 24,43 odsto. Ostalih 20 odsto takođe je u vlasništvu međunarodnih finansijskih institucija. EBRD je u vlasničku struktu "Komercijalne banke" ušao 2006. Po tom ugovoru ima pravo da aktivira takozvanu put opciju. Šta to znači? Čak i u slučaju da država odustane od prodaje svog dela, svojim stranim partnerima – suvlasnicima mora da isplati 252 miliona evra. Cela banka danas na berzi vredi oko 320 miliona evra.

"Što ne znači da bi ovo bila cena u transakciji", dodaje broker Nenad Gujaničić."Iz prostog razloga što se na Beogradskoj berzi trguje malim količinama akcija. Ako bi se pojavile akcije 'Komercijalnee banke' verovatno bi cena u prodaji bila 20, 30, pa možda i 40 odsto veća. Ali, opet i ta postignuta transakciona cena verovatno je niža od onog nivoa koji bi država morala da isplati međunarodnim finansijskim institucijama kroz tu obavezu", smatra Gujaničić.EBRD već godinu dana ima pravo da naplati ovaj novac, ali to ne radi. Od njih nismo dobili odgovor šta im je sledeći potez? Nezvanično, oni će državu čekati do juna.


"Ako se bude privatizacija sprovodila, oni neće posezati za put opcijom. Jednostavno, u slučaju da država odustane od privatizacije, oni će tada posegnuti za tim obezbeđenjem i naplatiti ono što su uložili", kaže Gujaničić.

O privatizaciji i u DavosuO sudbini "Komercijalne banke" razgovaralo se i u Davosu. Predesdnik Aleksandar Vučić tamo se 24. januara sastao sa Sumom Čakrbartijem, predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj. Zanimljivo je da skupština akcionara, zakazana za 28. januar nije održana. Zapisnici sa ovih zasedanja otkrivaju da je prethodna, tokom koje se raspravljalo o upravi banke, bila veoma burna. Nekoliko puta tokom prošle godine predstavnici međunarodnih finansijskih institucija su pitali zašto se privatizacija odlaže. Odgovor je bio da se o tome intenzivno razgovara.

Za profesora Filipovića to je signal da ne idu akcionari svi u istom pravcu.

"Ili bar ne idu istom brzinom i istim intenzitetom. Pitanje je i kakvi su odnosi među inostranim akcionarima 'Komercijalne banke'. To su EBRD, IFC, Deg i tako dalje. Jer, u slučaju privatizacije, ako bi ona dalje se nastavila i ušla u neku finalnu fazu, onda bi se postavilo pitanje i kakvi su njihovi međusobni odnosi. Da li su već ispregovarani ili će se oni međusobno boriti ko će veći deo kolača tu da prigrabi", napominje Filipović.

Tokom krize, državne banke su propadale, a poreski obveznici, su ceh lošeg upravljanja bankom platili čak milijardu evra. To je više od uštede, koja je napravljena na smanjenju penzija. Nenad Gujaničić podseća da je pre svetske ekonomske krize, "Komercijalana banka" na berzi vredela preko milijardu evra.

"To je generalno bio najbolji momenat za njenu privatizaciju. Međutim kasnije su usledili razni problemi. Usledilo je nedomaćinsko poslovanje. 'Komercijalana banka', nije doživela sudbinu raznih državnih banaka, odnosno nije propala, ali je imala veliki broj problema i velike količine nenaplativih kredita je otpisano proteklih godina i samim tim ta banka je izgubila kredibilitet pa i poziciju na tržištu", smatra naš sagovornik.

Telefon odobrava političke kreditePostoji i opcija da država ostane vlasnik Komercijalne banke, ali prethodno mora da isplati strane partnere.

"Država bi trebalo da ima jednu razvojnu finansijsku instituciju preko koje može da ima uticaj i gde može da na određeni način finansira i donosi odluke o finansiranju onih prioritetnih projekata za koje je država zainteresovana", kaže Filipović.

Broker Nenad Gujaničić ne misli tako. Najveći problem u domaćem bankarstvu je burazertska ekonomija i davalje kredita mimo ekonomskih principa.

"I ono što je posledica toga je pokrivanje tih troškova iz samog budžeta, odnosno pokrivanje troškova sredstvima građana", zaključuje.

Da li je krivica lošeg upravljanja bankom samo na državi?"Sa aspekta 'Komercijalne banke', ne možemo čitavu odgovornost prebaciti samo na državu. Iz prostog razloga što su u nadoznom odboru sedeli i predstavnici tih finansijskih institicija. Dakle veliki deo te odgovornosti počiva na njima, ali misli da je to još jedan od dokaza da treba banke pustiti tržištu, da budu privatni vlasnici i da ih kontroliše Narodna banka Srbije", kaže Gujaničić.

Profesor Filipović smatra da država treba da postavi jak menadžment na čelu banke.

"Ali menadžment koji bi bio otporan na čuveni instrument planiranja iz doba socijalizma. A to je telefon. A to je da ga neko pozove i kaže taj i taj kredit treba da se odobri tome i tome", zaključuje Filipović.

Želju da kupi "Komercijalnu banku" imao je mađarski OTP, ali se odlučio za "Sosijete Ženeral". Kao jedan od zaintesovanih sada spominje se "Riplvud advajzors", investicioni fond američkog biznismena Tima Kolinsa. Zajedno sa bivšim državnim sekretarom Džonom Kerijem, Tim Kolins je prošlog proleća posetio Beograd. Čelni ljudi banke samo su kratko rekli – nemamo nikakvih saznanja o tome.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Komercijalna banka prodaja banke banka Nenad Gujaničić

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana