Drugi najveći zajmodavac u Srbiji, Komercijalna banka, spremna je za povratak na staze profita u ovoj godini, nakon čišćenja bilansa od loših kredita, izjavio je predsednik Izvršnog odbora te banke, Aleksander Piker u intervjuu za agenciju Rojters.
Vlada Srbije planira da proda 41,7 odsto svog udela u toj banci ove godine, ali još nije doneta odluka o tome da li će to biti urađeno putem Inicijalne javne ponude (IPO) ili putem privatne prodaje, rekao je Piker.
"Na koji način će privatizacija ići, ostaje da se vidi. Sve je moguće, od strateškog investitora, fonda, ili čak i IPO, a odgovor na to pitanje je na akcionarima", kazao je prvi čovek Komercijalne banke.
Očekuje se, kako navodi britanska agencija, da će Komercijalna iskazati drugi uzastopni godišnji gubitak za 2016, delom zbog izvršenih rezervisanja za loše zajmove koji su iznosili 25 odsto njenih ukupnih plasmana.
"To je bila teška godina (2016). Okončali smo problem čišćenja kreditnog portfelja i drugih nedostataka", rekao je Piker, dodajući da je proveren svaki mali kreditni dosije i da se nadaju da su "iskopali sve kosture, izvukli ih i očistili".
Kako ističe, to bi trebalo da omogući banci da se vrati ostvarenju profita ove godine.
Banka je, podseća Rojters, skliznula u "crveno" 2015. godine iskazavši gubitak od 7,0 milijardi dinara (61 milion dolara).
Piker kaže da će se fokusirati na razvoj novih digitalnih proizvoda i pružanje usluga malim i srednjim preduzećima.
"Vidimo potencijal u oblasti javnih finansija", rekao je, dodajući da je banka nedavno obezbedila refinansirajući kredit pokrajinskoj vladi Vojvodine.
Vlada Srbije je najveći akcionar banke, dok Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodna financijska korporacija (IFC), koja je deo grupe Svetske banke, drže po 24,4 odsto i 10,1 procenat vlasničkog udela, respektivno.
Komercijalna banka ima 12,9-procentni udeo na bankarskom tržištu Srbije po aktivi, iza banka Intesa, koja je deo italijanske Intese Sanpaolo.
Investiciona kuća Nomura izabrana je 2015. za savetnika za prodaju Vladinog udela u Komercijalnoj banci, a ta prodaja je jedna u nizu planiranih privatizacija državnih preduzeća u okviru širih ekonomskih reformi u Srbiji.
"Menadžment sa svoje strane radi punom parom kako bi banka bila u najboljoj mogućoj formi", rekao je Piker.
Bankarskim sektorom Srbije dominiraju banke u stranom vlasništvu, ali ih od 2009. godine "spotiču" loši krediti, koji su u trećem kvartalu prošle godine činili 19,5 odsto ukupnih plasmana, što je među najvećim procentualnim odnosom u centralnoj Evropi, piše Rojters.
Uprkos tome, bankarski sektor je i dalje dobro kapitalizovan sa prosečnom stopom adekvatnosti kapitala od 21 odsto, znatno iznad propisanog minimuma centralne banke od 12 procenata. Ipak, to je vrlo kompetitivno polje na kom se 30 banaka nadmeće za klijente u zemlji od samo 7,0 miliona ljudi.
"Pitanje je kako će taj kapital biti upotrebljen", kaže za Rojters predsednik Upravnog odbora banke, Vladimir Krulj.
Prema njegovim rečima, može se očekivati konsolidacija bankarskog sektora u Srbiji, pri čemu neke banke potencijalno mogu da kupe portfelje (grčkih) banaka koje odlaze.
Grčka Alpha banka je saopštila juče da je postigla dogovor o prodaji svog 100-procentnog vlasništva u Alpha banci Srbija srpskoj MK Grupi, koja u svom sastavu ima brojne kompanije u raznim delatnostima.
Analitičari kažu da bi i ostali grčki zajmodavci mogli da napuste Srbiju, pošto sprovode vlastito restrukturiranje u svetlu grčke dužničke krize, prenosi britanska agencija.
Ostavi komentar