Do zaključka da su u Srbiji potcenjene sve profesije dolazi se već pogledom na podatke o prosečnoj zaradi kod nas i, recimo, ekonomski najjačoj članici EU, Nemačkoj. Ipak, građani Srbije hranu plaćaju isto, a nekada čak i više nego što ona košta nemačkog potrošača.
Sa prosečnom zaradom manjom od 400 evra, Srbin na hranu daje čak 45 odsto plate, dok Nemac koji zarađuje 2.000 evra, na namirnice daje jedva petinu svoje zarade.
Za prosečnu zaradu Nemac može da kupi 5.300 vekni hleba više nego građanin Srbije, iako je razlika u ceni samo deset dinara. Nemačka zarada teža je i za 70 kilograma francuskog sira, više od 7.000 komada jaja, 212 kilograma suvog vrata, 840 litara mleka, ali i za 471 litar ulja, iako je ono u Nemačkoj duplo skuplje nego kod nas.
- Kod njih je veća plata, to su odvojena tržišta, a naša je tuga to što cena hrane i nema veze s platama i standardom. Ne možemo da očekujemo da ćemo proizvoditi hranu koja će biti po ceni pristupačna našoj plati, jer bismo onda bili najkonkurentniji u svemu što proizvodimo - kaže Goran Živkov, saradnik FAO, organizacije za hranu pri Ujedinjenim nacijama. 
Kolika je razlika u životnom standardu najbolje svedoči razlika u primanjima kod istih profesija. Tako jedan profesor ili računovođa u Srbiji zarađuju čak šest puta manje nego njihove kolege koje obavljaju isti posao u Nemačkoj.
Još jedan dokaz toga koliko je nizak standard u Srbiji je i činjenica da sobarica, bez ikakvih kvalifikacija, u Nemačkoj zarađuje više nego lekar u Srbiji. Ipak, sa višestruko manjim platama građani Srbije imaju iste troškove kao i njihove kolege sa zapada Evrope.
Ostavi komentar