Zvanični kurs Evra za dan 29.10.20. :: 117.5795 rsd
Tekst objavljen: 23.07.2014 12:00        


Kada bi u red stali svi bankarski dužnici koji imaju problem da isplate rate kredita, bila bi to kolona od čak 20 kilometara. A kada bi se naređali njihovi dugovi, dobili bismo sumu od čak 632.455.000.000 dinara. Foto-robot prosečnog srpskog dužnika nije lako napraviti.

Lični bankrot (ni)je spas od dugova

- Ima građana koji su ostali bez primanja kojima je ili umanjena ili nije isplaćivana plata i to je jedna socijalna slika koja bankarima pravi problem da dođu do para. Međutim, ima i onih koji za naše uslove imaju dobre plate, ali pokazuju finansijsku neodgovornost - kaže za RTS Dušan Uzelac, autor sajta Kamatica.

Kada bankrotirate, dobijete ličnog staratelja koji vam daje džeparac - najčešće tek u iznosu socijalne pomoći. Zato, ako ste se pružili više nego što vam mogućnosti dozvoljavaju, savet je: do detalja napravite spisak mesečnih obaveza i na vreme se javite bankaru. Dug neće nestati sam od sebe.
Ono što kupimo najbrže na kredit, to nas košta najviše. A kada dođemo u nevolju da kasnimo sa ratama, bankari, barem oni koje smo pronašli u vreme godišnjih odmora, kažu da ima načina da se iz dugova ispliva.

- Ako predupredimo problem, lakše ćemo ga rešiti nego ako je klijent u crvenoj zoni. Ima mnogo mogućnosti da se uzmu reprogrami, grejs, produženje roka, zavisno o toga kakav je problem - kaže za RTS Slavko Carić iz Erste banke.

Problem postaje očigledan kada dospe rata koju zarada ne može da pokrije. Čak svaki deseti kredit u Srbiji smatra se nenaplativim. Duže od 60 dana kasni se najviše za kreditne kartice, zatim za lizing. Čini se da najmanje teškoća građanima prave krediti.

Lični bankrot primenjuje se i u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, ali se u Srbiji takav model nikada nije ozbiljno razmatrao. - Taj zakon je složen jer ulazite u kuću, u porodicu, u odnose i to razrešiti zakonski nije lako, drugi razlog je to što banke u Srbiji nisu ni mnogo zainteresovane za to jer već postoji zakon da kad nešto ne plaćate - oni vrše plenidbu vaše imovine - kaže za RTS profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.
Građani Srbije duguju više od dve prosečne plate, ali u tom negativnom trendu nismo najgori u regionu. Hrvati duguju četiri, a Slovenci pet hiljada evra.

Da bi izašle koliko-toliko na kraj sa dugovima, komšije su uvele mogućnost ličnog bankrota. U Sloveniji se primenjuje, a u Hrvatskoj se već dve godine najavljuje i upoređuje sa stečajem.

- Dužniku se pravi slika njegove imovine i to mu se pokaže. Ako je imovina veća od duga, to je lako, često ljudi misle da ne mogu da vrate, ali onda se nađe vikendica ili komad zemlje, vinograd, pa ako se to proda dobrovoljno - onda se on reši dugova - kaže za RTS Zoran Bohaček iz Hrvatske udruge banaka.

Prema njegovim rečima, onaj ko proglasi stečaj odriče se imovine, ne može biti vlasnik ni nekretnine ni automobila i to je velika kazna.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
lični bankrot lični stečaj bankrot građana Srbija banke klijent banke klijenti banke

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana