Dok prevarantski oglasi čine oko 10 odsto prihoda, Meta tvrdi da je uklonila milione lažnih kampanja i radi na zaštiti korisnika na Facebooku i Instagramu
Prošle godine, Meta je procenila da oko 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda, što je približno 16 milijardi dolara, dolazi od oglasa koji su prevarantski, prema dokumentima koje je pregledao Reuters. Ovi oglasi često promovišu proizvode ili usluge koje ne postoje i namenjeni su da prevare korisnike. Dokumenti pokazuju da je kompanija tri godine imala problem u zaštiti korisnika od ilegalnih kockarskih oglasa, prevarantskih investicionih šema i zabranjenih medicinskih proizvoda. Iako se radi o velikom delu prihoda, Meta ističe da radi na smanjenju ovakvih oglasa.
Kako Meta detektuje prevare
Meta koristi sistem za procenu verovatnoće da neki oglas predstavlja prevaru. Ako algoritam proceni da postoji najmanje 95 odsto verovatnoće prevare, nalog oglašivača se deaktivira. Ako procena ne dostigne ovaj prag, Meta naplaćuje više od oglašivača za koje se sumnja da možda prevarom žele da dođu do publike. Na taj način kompanija pokušava da obeshrabri takve oglase, ali i dodatno profitira kada oglašivači ipak nastave kampanje.
PREPORUKA
Zaposleni u Meti zarađuju milione, a žele da daju otkaz
vest
Fejsbuk će menjati vaše slike čak i kada ih ne objavite
vest
Meta preotela mladog genija i dala mu platu od neverovatnih 250 miliona dolara!
analiza
Kontroverza i odgovor Mete
Rojters je dokumenta prikazao kao dokaz da Meta ostvaruje profit od sumnjivih oglasa, što je izazvalo kritike. Meta je odgovorila putem portparola Andyja Stonea, tvrdeći da dokumenta „prikazuju selektivan pogled koji iskrivljuje Metin pristup prevarama i prevarantima.“Stone je dodao da je za poslednjih 18 meseci broj prijava korisnika za prevarantske oglase smanjen za 58%, a da je kompanija uklonila više od 134 miliona ovakvih oglasa sa svojih platformi. Meta tvrdi da kontinuirano radi na zaštiti korisnika i smanjenju rizika od prevara.
Uticaj na korisnike i tržište
Prevarantski oglasi mogu ozbiljno narušiti poverenje korisnika u digitalne platforme kao što su Facebook i Instagram, koje su u vlasništvu Mete. Korisnici se često izlažu riziku finansijske štete, posebno kada oglasi promovišu nepostojeće proizvode ili investicione šeme.Za oglašivače koji posluju pošteno, ovi problemi mogu stvoriti nelojalno tržište. Meta se nalazi u situaciji da balansira između prihoda od oglašavanja na svojim platformama i odgovornosti prema korisnicima.
Budućnost kontrole prevara na platformama
Iako Meta tvrdi da je smanjila broj prevarantskih oglasa, izazovi ostaju. Prisutnost sofisticiranih prevarantskih kampanja znači da će kompanija morati da unapređuje algoritme i ljudski nadzor kako bi zaštitila korisnike od prevara.Transparentnost i brzo reagovanje na prevarantske kampanje postaju ključni faktori u održavanju poverenja korisnika i oglašivača. Meta je suočena sa pritiskom regulatora i javnosti da stalno unapređuje svoje procedure kontrole prevara.
Ostavi komentar