Narodna banka Srbije je uputila apel bankama da kamate koje budu nudili na deviznu štednju uoči predstojećeg Svetskog dana štednje, ne budu veće od onih koje nude tokom cele godine kako se ne bi narušila stabilnost finasijskog sistema.
| Kamate na štedne uloge u evrima, kojih je i najviše, oročene na najčešći rok od godinu dana iznose od 2,8 do 3,50 odsto, što je gotovo upola manje nego prošle i pretprošle godine, a čak trostruko manje nego pre šest, sedam godina. Zarada građana je sve manja, kako kažu sami bankari. |
- Odgovoran pristup banaka podrazumeva da uz poštovanje prisutne konkurentosti u privlačenju štednje i novih klijenata daju prevagu sigurnosti ulaganja i poslovanja a ne povećanju izvora sredstava zasnovanom na neumereno visokim kamatnim stopama - navodi se u pismu .
| - Pad kamatnih stopa na štednju i ostale izvore sredstava banaka predstavlja i jedan od preduslova za pad kamatnih stopa na kredite, mada svakako nije jedini. Određeni pad je već zabeležen, pa je tako od početka godine kod indeksiranih novoodobrenih kredita privredi kamatna stopa u proseku smanjena za oko dva odsto. Tendencija pada kamatnih stopa na štednju, koja se beleži u poslednjem periodu, u svakom slučaju predstavlja solidnu osnovu za dalji odgovarajući pad kamatnih stopa na kredite privredi i stanovništvu - kažu u NBS. |
Namera NBS, kako se kaže u pismu, nije da administrativnim merama ograničava poslovnu aktivnost banaka, već da preventivno deluje radi sprečavanja angažovanja dodatnih budžetskih sredstava na servisiranje obaveza neodgovornih banaka.
- Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge je tendencija kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama regiona - navode u NBS.
| U saopštenju se navodi da je prosečna kamatna stopa na štednju u evrima oročenu na period do godinu dana u Srbiji u avgustu porošle godine bila 4,28 odsto, a u istom mesecu ove godine 2,72 odsto, dok je u BiH to bilo 2,57 odsto, a sada je 2,31 odsto, u Rumuniji su ove kamatne stope za isti period oročavanja smanjene sa 3,44 na 2,45, u Madjarskoj sa 2,45 odsto na 1,53 odsto. Istovremeno u Makedoniji je kamata na kratkoročne depozite smanjena sa 2,40 na 1,70 odst, a u Hrvatskoj sa 2,90 na 2,29 odsto, navela je NBS. |
Uz to, potvrdilo se da naši građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji. Činjenica da je štednja stranih građana dostigla iznos od blizu 300 miliona evra takođe govori u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna.
- NBS i ovoga puta apeluje upravo na pojedine banke da se uzdržavaju od vođenja politike nelojalne konkurencije i privlačenja klijenata visokim kamatnim stopama na štednju, a građane poziva da se umesto kamatnim stopama, rukovode sigurnošću svojih uloga - naglašava se u saopštenju NBS.
Da li to NBS nagovara (prisiljava!) banke na stvaranje nekog monopolskog aranžmana protiv građana?
Molim Vas, neka mi neko objasni zašto bi bila nelojalna konkurencija, ako jedna banka nudi veću kamatu na štednju od druge? Zar nismo u kapitalizmu, sistemu u kojem je tržišna utakmica poželjna?
Naša država je svoje građane već i ovako ostavila na milost i nemilost bankama. 1) Mere koje se sprovode u svrhu zaštite korisnika bankarskih usluga - npr. preporuka o smanjivanju rata na stambene kredite indeksirane u CHF - smešne su i - čak ni u najboljoj nameri - ne mogu u njima videti više od zamazivanja očiju. 2) Zakon o bankama je još 2005. zabranio rad štedionicama, i tako onemogućio građanima da se sami organizuju na finansijskom tržištu. Na taj način je dodatno ojačana pozicija banaka.
Štedionice, u kojima bi građani samim ulogom postajali suvlasnici, verovatno bi mogle privući značajan deo novčanih sredstava položenih u komercijalnim bankama. Štedionice bi imale mnogo manji pritisak da ostvare profit, pošto bi većim kamatama na štednju i mnogo umerenijim kamatnim stopama na kredite mogle obezbediti istu ili veću dobit svojim ulagačima.
Dozvolite rad štedionicama, "dragi" "naši" zakonodavci, i na taj način ostavite prostora da se razmahne konkurencija komercijalnim bankama, pa ćete da vidite, kako će kamate na zajmove još opasti. To bi bio tržišni način smanjivanja kamatnih stopa na kredite. A ne ovako, raznim kvazi-dobronamernim "preporukama" i pretnjama, te merama, koje u stvari koče razvoj konkurencije u bankarskom (finansijskom) sektoru, i tako direktno štete građanima.