Indeks poverenja potrošača ove godine dostigao je najveću vrednost od kada se meri u Srbiji, što ukazuje na to da je kupovna moć stanovništva u procesu rasta. Iako se procenat ispitanika koji smatra da je Srbija u ekonomskoj recesiji smanjio za 4pp u odnosu na prošlu godinu, taj procenat je i dalje značajan i iznosi 78%.
Činjenica da tako veliki procenat ispitanika misli da se Srbija nalazi u ekonomskoj recesiji dovodi do promene ponašanja kupaca i utiče na njihovu raspodelu sredstava prilikom kupovine namirnica i ostalih kućnih potrepština. Kako su proizvođači usmereni ka osluškivanju potreba potencijalnih kupaca, rezultati dobijeni iz istraživanja otkrivaju novi aspekt značajan za razumevanje socio-ekonomskog stanja u Srbiji i čega su ispitanici spremni da se odreknu kako bi poboljšali svoju finansijsku situaciju.
| NA KRAJU MESECA, NULA DINARA ZA DOKOLICU Iako je generalno mišljenje da građani u Srbiji važno mesto daju dokolici kao vremenu namenjenom potrošnji i uživanju u plodovima vlastitog rada, potrošačka kultura ima vrlo jasna ograničenja. Kada se pokriju osnovne životne potrebe, u Srbiji većini ispitanika na kraju meseca ne preostaje novac za eksterne troškove ili lične prohteve. Oni koji pak uspeju da uštede na mesečnom nivou, prvenstveno se odlučuju za prebacivanje novca na štedni račun, a odmah iza njih nalaze se oni koji ulažu u novu odeću ili uređenje domaćinstva i dekoraciju doma. |
Podaci agencije Nielsen pokazuju da 77% ispitanika smatra da vreme za kupovinu onih stvari koje dolaze iz želje ili iz nužde, nije tako dobro. U prilog ovom stanju kupovne motivacije ide mišljenje ispitanika (66%) da zemlja neće izaći iz recesije u idućih 12 meseci. Ovakva situacija neminovno utiče na potrošačku kulturu pojedinaca, kao i na generalno stanje kupovine u Srbiji.
Odmah nakon zabrinutosti o poslovnom odnosu nalazi se briga o zdravlju, koja podrazumeva između ostalog čovekovu potrebu za održavanjem zdrave ishrane i higijene. Prosečan iznos potrošen na hranu, namirnice i sredstva za ličnu higijenu iznosu 28.178 dinara (229E) što je 79E manje od evropskog proseka. Na pitanje da li su promenili navike u odnosu na prošlu godinu kako bi uštedeli na troškovima domaćinstva, 59% ispitanika odgovorila je potvrdno.
Menjanje životnog stila kao mera štednje
Uzimajući u obzir da živimo u okruženju ojačanom snažnim komercijalnim pristupima, novima tehnologijama i unapređenim vidovima promocije, izazov je staviti na prvo mesto istinske potrebe. U odnosu na prošlu godinu, ispitanici najčešće štede tako što smanjuju izdatke za zabavu izvan kuće, manje troše na novu odeću ili kupuju jeftinije marke i odlažu kupovinu novih tehnologija. Ali nisu u većoj meri spremni da se odreknu ličnih užitaka kao što su putovanja i cigarete.Na pitanje koje će mere štednje nastaviti ukoliko se ekonomski uslovi poprave, 21% ispitanika je odgovorilo da nastaviti da štede na plinu i struji. Da u tom slučaju ne bi više nastavili ni sa jednim vidom štednje reklo je 20% ispitanika. Na smanjenje izdataka za zabavu van kuće bi se odlučilo 17% ispitanika, dok bi se na smanjenje pušenja odlučilo 16% ispitanika.
Pored svih navedenih pokazatelja loše ekonomske situacije, mora se primetiti da pozitivni trendovi ipak postoje. Pre svega, indeks poverenja potrošača koji je ove godine veći nego ikada u Srbiji, veoma je bitan indikator stava potrošača. Popravljanje ekonomske situacije u nekoj zemlji je dug proces, ali ohrabrujuće je videti da se pozitivni trendovi ipak mogu uočiti.
Ostavi komentar