Sve više penzionera radi skraćeno radno vreme, a u Hrvatskoj bi ih uskoro moglo biti sto hiljada.
Zbog malih penzija, mnogi su primorani da rade kako bi platili sve troškove i živeli život dostojan čoveka. Istovremeno, nešto mlađi građani koji su otpušteni, a žele da rade puno radno vreme, suočavaju se sa odbijanjima poslodavaca.
Probleme imaju čak i oni sa velikim iskustvom, poput 62-godišnjeg Bernera Franca Brunera, čija lična priča živopisno ilustruje problem o kome se retko govori naglas, piše Rundstedt.ch. Iza njega je karijera kojom se malo ko može pohvaliti. Nakon studija ekonomije, decenijama je radio u finansijskom sektoru.
Bio je glavni ekonomista u privatnoj banci, upravljao je filijalama u nekoliko banaka, a paralelno sa profesionalnim obavezama završio je i dva programa menadžmenta – MBA i Ekecutive MBA. Uprkos svom znanju, iskustvu i formalnim kvalifikacijama, ne može da pronađe posao.
Bruner naglašava da nije izbirljiv. Nakon što je izgubio posao u bankarskom sektoru, prihvatio je poslove daleko ispod svog nivoa stručnosti, uključujući rad kao dostavljač pice. Poslednjih godina bavi se tehničkom nabavkom i administrativnim poslovima.
Trenutno se izdržavam sa dva posla sa skraćenim radnim vremenom. „To mi pomaže da mentalno ne potonem“, kaže on.
Ali finansijska sigurnost mu i dalje izmiče. Razvod je ostavio ozbiljnu rupu u njegovom penzionom fondu, zbog čega mu je potreban posao sa punim radnim vremenom koji traje što je duže moguće. Pretpostavlja da poslodavci unapred računaju na njegove godine.
– Motivisan sam poslom i iz finansijskih razloga moram da radim bar do 70. godine, i to bih želeo da objasnim svakom potencijalnom poslodavcu – kaže on.
Njegova priča nije izolovan slučaj. Iako je stopa zaposlenosti za ljude starije od 50 godina u Švajcarskoj relativno visoka prema međunarodnim standardima, problemi počinju u trenutku kada izgube posao, objašnjava Paskal Šajviler (52).
Šajviler je generalni direktor Aliksio grupe Švajcarska, kojoj pripada i Rundštet, kompanija specijalizovana za pomoć radnicima koji su izgubili posao. On kaže da je već veoma teško pronaći posao posle 50. godine.
Situaciju dodatno komplikuje paradoks na koji ističu stručnjaci – dok političari raspravljaju o potrebi za dužim radnim vremenom i kasnijim penzionisanjem, tržište rada nije spremno za to.
PREPORUKA
Koje kategorije penzionera mogu da rade i dok primaju penziju?
vodic
Kako možete ranije da odete u penziju?
vodic
Pritisak na penzioni sistem
– Zbog mojih godina, niko mi ne daje šansu za posao sa punim radnim vremenom – kaže Bruner, dok Šajviler potvrđuje da se stariji radnici često suočavaju sa predrasudama.
Na primer, smatra se da nisu u toku sa najnovijim tehnologijama ili da nisu spremni za promene. On ističe jednu karakteristiku švajcarskog tržišta rada kao posebno problematičnu. Postoji kultura „nultog odstupanja“ u zapošljavanju.
Svako ko ne odgovara traženom profilu 100 odsto ne može da dobije posao, piše Dnevno.hr.
U zemlji u kojoj se sve više govori o pritisku na penzioni sistem i potrebi da se duže ostane u svetu rada, priče poput Brunerove pokreću neprijatna pitanja. Ako stariji radnici, uprkos svom iskustvu i motivaciji, ostanu isključeni sa tržišta rada, jasno je da se demografski i ekonomski izazovi ne mogu rešiti samo zakonodavnim promenama – bez stvarnih promena u praksi zapošljavanja.
Ostavi komentar