Izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju stupaju na snagu 1. januara 2026. godine i donose novu granicu za odlazak žena u penziju.
Za punu starosnu penziju biće potrebno 64 godine života i najmanje 15 godina staža.
Oni koji žele da se povuku ranije moći će da ostvare pravo na prevremenu starosnu penziju sa navršenih 60 godina života i 40 godina staža, ali uz trajno umanjenje penzije koje može dostići i do 20,4 odsto. Ipak, upravo prevremena penzija godinama izaziva dileme – ne samo među zaposlenima, već i kod poslodavaca.
Ključno pitanje koje se stalno ponavlja glasi: da li odlazak u prevremenu penziju automatski znači i prestanak radnog odnosa?
Nije isto puna i prevremena penzija
Iako se često misli da je procedura ista kao kod pune starosne penzije, zakon pravi jasnu razliku. Zakon o PIO precizira da se pravo na punu starosnu penziju stiče sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža, ili sa 45 godina radnog staža bez obzira na godine života.
To je, kako pojašnjava advokat Branislav Vještica, klasično penzionisanje. Sa druge strane, član 19a Zakona o PIO uvodi mogućnost prevremenog odlaska u penziju, ali pod drugačijim uslovima i uz trajno umanjenje primanja.
Šta kaže Zakon o radu?
Ovde dolazi do ključne razlike. Zakon o radu ne poznaje prevremenu penziju kao osnov za automatski prestanak radnog odnosa. Radni odnos po sili zakona prestaje samo kada zaposleni ispuni uslove za punu starosnu penziju – 65 godina života i najmanje 15 godina staža, osim ako se zaposleni i poslodavac ne dogovore drugačije.
Kod prevremene penzije tog automatizma nema. Poslodavac nema pravo da samostalno donese rešenje i „pošalje“ zaposlenog u prevremenu penziju.
Kako se onda zakonito prekida radni odnos?
U praksi, zaposleni koji želi da ode u prevremenu penziju mora sam da pokrene proceduru.
– Zaposleni najpre podnosi zahtev za raskid radnog odnosa – objašnjava Vještica. Na osnovu tog zahteva, poslodavac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa zbog otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog, i to radi odlaska u prevremenu starosnu penziju, piše Biznis.rs.
Ovakva procedura potvrđena je i presudom Vrhovnog kasacionog suda iz 2020. godine.
Da li sleduje otpremnina?
Jedna od čestih dilema tiče se i prava na otpremninu. Zakon o radu propisuje isplatu otpremnine zaposlenom koji odlazi u penziju, ali ne pravi razliku između vrste penzije. To znači da se pravo na otpremninu odnosi i naprevremenu starosnu penziju.
Ministarstvo za rad potvrdilo je da je poslodavac dužan da isplati najmanje dve prosečne zarade zaposlenom koji odlazi u bilo koju penziju – starosnu, invalidsku ili prevremenu.
PREPORUKA
Ko se odluči za prevremenu penziju dobiće 50.000 €
vest
Bez ovog papira nema ni penzije, čak ni nakon 40 godina rada - Dobro ga čuvajte
vest
Pomera se granica za penziju - kome se žuri izgubiće i do 20 odsto primanja
vodic
Šta ako zaposleni nastavi da radi iako ima rešenje o prevremenoj penziji?
Ukoliko zaposleni dobije rešenje PIO fonda o prevremenoj penziji, ali ne podnese zahtev za raskid radnog odnosa i nastavi da radi, zakon je jasan – radni odnos i dalje traje.
Kako navodi Vještica, takav zaposleni ostaje u radnom odnosu sve dok ne ispuni uslove za punu starosnu penziju, jer Zakon o radu ne predviđa automatski prekid rada zbog prevremenog penzionisanja.
Da li se može otići u prevremenu penziju sa 54 godine i dvadesetak godina radnog staža
Zašto zakon ne poveća radni staž kod policajaca i vojnih lica koji sa 53, 55,57 i 58 godina života odlaze u penziju i ista im se uvećava za 20 posto jer su bili pod beneficijom, a imaju i znanje od 40 godina penziskog staža valjda bi i oni trebali da rade do 45 godina penziskog staža, a ne da neko radi do smrti a da neko ode u penziju i u istoj uživa više od 20 godina, i njima su se stekli bolji i lagodniji rad u toku službovanja.
Da li se moze otici u privremenu penziju sa 56 god.života i 32 god staza,pritom imam ćerku sa 100%invaliditeta.U naxi da će te mi odgovoriti unapred hvala.Srdačan pozdrav