EUR 118,24 USD 95,48 CHF 102,51

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.02.18. :: 118.2362 rsd

Tekst objavljen: 24.06.2017 10:00        


Zašto nam telekomunikacione kompanije sa kojima smo potpisali ugovor za kablovsku, internet ili mobilni telefon na, recimo, dve godine i posle prevremenog raskida tog ugovora naplaćuju usluge, bez obzira što ih više nećemo koristiti, pitanje je koje naši čitaoci često postavljaju redakciji Potrošača. Zbog ovakvog odnosa sa operatorima korisnici se često i kada su nezadovoljni ustručavaju da ugovor raskinu pre roka, jer bi na taj način praktično bili prinuđeni da uvećaju svoje troškove.

Plaćamo račune i kada raskinemo ugovor sa operatorom

Odlazak od jednog operatora košta, pa gotovo koliko i ugovor sa novim čije usluge želimo da koristimo.

Sa ovakvim pitanjima suočavaju se i organizacije potrošača koje, kako kažu, svakodnevno imaju slične pritužbe. Sa druge strane kompanije koje pružaju usluge imaju svoje objašnjenje. Kako kažu, svaki korisnik je, prema zakonu, najpre obavešten o uslovima ugovora, a onda je i potpisao isti u kom su navedene sve njegove obaveze, pa i one koje mora da ispuni ukoliko iz nekog razloga napušta svog operatora.

Popusti moraju da se naplate

Kablovski operatori kažu da telekomunikacione usluge ne mogu da se fakturišu i naplaćuju unapred. To je, tvrde, razlog drugačijih ugovornih odredbi.

– Kada potpisujemo ugovor, ukoliko se korisnik obavezao na korišćenje naših usluga na duži vremenski period, mi mu dajemo određene pogodnosti. Ako hoće da raskine ugovor pre isteka ugovorenog perioda, ima obavezu da nam nadoknadi protivvrednosti pogodnosti koje je dobio na 24 meseca, kaže naš sagovornik koji se bavi uslugama kablovske televizije i interneta. Prema njegovim rečima, svaki operator te iznose definiše individualno. Pa tako, ako je reč o ugovoru sa tri usluge – internetom, televizijom i telefonom – onda će mu biti naplaćena cena priključne takse na svaki ugovor ponaosob, što je dobio besplatno, a ako je dobio još i akcijske pogodnosti uz to, i njih će morati da nadoknadi, kaže naš sagovornik.


Računica bi izgledala ovako. Potpisali ste ugovor za mobilni telefon na dve godine i plaćate mesečni račun od 1.500 dinara. Ako odlučite da raskinete ugovor samo mesec dana kasnije platićete takozvanu naknadu za prevremeni raskid ugovora, a ona je, u stvari, obračunata tako što je operator isti iznos pretplate pomnožio sa preostala 23 meseca. Praktično vam je jednokratno naplatio usluge unapred.

Advokat Vojin Biljić za „Politiku” kaže da je ovakvo ponašanje operatora vid nepoštene poslovne prakse, a odredbe u kojima se on obavezuje da u slučaju raskida naplati iznose računa prema direktivama Evropske unije su nepravične.

– U okviru projekta „Zaštita potrošača u Srbiji”, pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine i usluga, koji je i rezultirao donošenjem sada važećeg zakona, sličan primer iz engleske prakse je predstavljen učesnicima projekta kao primer nepoštene poslovne prakse – kaže Biljić.

U Ratelu kažu da postoje propisi koji štite prava korisnika.

– Operator elektronskih komunikacija dužan je da uslove ugovora i cenovnik učini javno dostupnim na pogodan način. Propisan je i sadržaj ugovora između operatora i korisnika, sadržaj paketa usluga, kvalitet usluge i cena, kao i uslovi pod kojima se ugovor raskida. Takođe i prestanak pružanja usluga ili ugovora, sa i bez plaćanja troškova – navode iz ove agencije.

Da li to znači da operator ipak može uneti u ugovor obavezu plaćanja troškova nakon raskida ugovora? Može, ali ne na ovaj način. Može i da nadoknadi svoje troškove koje je imao, računajući ih za ceo period ugovora, ali ne i da ispostavlja račune za nepostojeće usluge.

Biljić kaže da je činjenica da Ratel, koji u okviru svojih nadležnosti odobrava sadržinu opštih uslova poslovanja operatorima, nije sprečio postojanje odredbi o vezivanju klijenta, iako je kao regulator i kontrolor to bio dužan da učini. Ovako, nepravične ugovorne odredbe, poput ove o vezivanju klijenta za ceo period trajanja ugovora, suštinski su postale odobrene od strane države.

– Na ovaj način, ne samo da je obesmišljen institut raskida ugovora već je i ograničena konkurencija na tržištu ove vrste usluga. Naime, ovakvim odredbama u ugovorima korisnici se odvraćaju od svog prava da u slučaju nezadovoljstva uslugom promene operatora, a novim učesnicima na tržištu se posredno postavljaju barijere za ulazak – kaže naš sagovornik.

On pita na koji način konkurent kvalitetom i cenom usluge može privući korisnika, kad korisnik jednostavno ne može promeniti operatora.

– Mišljenja sam da i Komisija za zaštitu konkurencije, a svakako i Ratel, moraju zauzeti stav o tome da li se ovakvim ugovornim odredbama sprečava i ograničava konkurencija na tržištu usluga. Ovo posebno jer je broj učesnika na ovom tržištu uslovljen aktima samog Ratela, kaže Biljić..

Stručnjaci kažu da je čitav niz imperativnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima zanemaren ovakvim ugovaranjem, počev od odredbi o raskidu, jednakosti davanja, promenjenim okolnostima, pa sve do načela savesnosti i poštenja.

– Čak i u državama anglosaksonskog pravnog sistema koje su fleksibilnije u slobodi ugovaranja, pitanje je da li bi ovakvi ugovori bili validni. Razlog je jednostavan – za račun koji se klijentu ispostavlja nema protivusluge, kaže advokat Vojin Biljić.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da nas problem poput ovog podseća na to zašto je važno da se u Zakon o zaštiti potrošača vrati kolektivna tužba.

– Na taj način bismo imali mogućnost da pokrećemo kolektivnu tužbu i tražimo nadoknadu štete, ali bez toga su nam vezane ruke, kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a za Politiku.

3 komentara

  1. User image
    Vera 22.06.2017 14:36

    Problem je u tome što i sud štiti operatore, pa presudjuje na štetu korisnika koji je raskinuo ugovor i koji više ne prima usluge operatora, čime sud svesno krši osnovne odredebe3 Zakona o obligacionim odnosima. Ovo tvrdim odgovorno, jer imam takve presude. Eto, pa se oslonite na naše pravosudje, ustavnost i zakonitost.

  2. User image
    Goran M 22.06.2017 14:41

    a sad su još uveli i obavzu naplaćivanja nekakve naknade za aktivaciju usluge za naredni obračunski period, za one korisnike koji nisu u ugovornoj obavezi, samo da bi ih mesečnim naplaćivanjem te takse naterali da se ugovorom obavežu na 2-3godine. To nije videlo Evo primera kod Orion Telekoma

    Obaveštenje za korisnike
    30.05.2017

    Beograd, 30.05.2017. godine

    Poštovani korisnici,

    Obaveštavamo vas da od 30.06.2017. godine počinje primena naknade za aktivaciju servisa za naredni ugovoreni period. Iznos ove naknade je 120,00 RSD i biće naplaćena svim korisnicima na početku svakog ugovornog perioda.

    Naknada aktivacije za naredni ugovoreni period koji počinje od 01.07.2017. godine, neće biti naplaćena postojećim korisnicima, čija je ugovorna obaveza u toku, sve do isteka njihove ugovorne obaveze, kao i korisnicima doplatnih IPTV usluga.

    Ugovorni period za korisnike bez ugovorne obaveze je jedan mesec.

    Vaš Orion telekom

  3. User image
    Branislav 24.06.2017 20:15

    Banda lopova, kao i sve u ovoj zemlji. OPERATER TREBA DA MOŽE DA NAPLATI "troškove/gubitke" za protekle mesece korišćenja beneficiranih usluga, a nikako sve buduće pretplate do isteka "ugovorenog roka" i time je korisnik zaštićen od nesaobrazne usluge koju će ovaj da mu isporučuje do kraja ugovora, "jer je tako u mogućnosti", što bi rekli na splavovima.

Ostavi komentar



Povezane teme:
raskid ugovora novi ugovor kablovski operatori mobilni telefon