Poštenom radniku, novim Zakonom o radu, ako predloženo rešenje ne bude izmenjeno, ukida se jedna od poslednjih preostalih privilegija - plaćeni godišnji odmor. Sa prosečnom zaradom od svega 44.120 dinara, mnogi su odavno prestali čak i da sanjaju o predahu na planini ili moru.
Ako se zarada za vreme odmora bude umanjivala za 38,4 odsto, kao što je predviđeno izmenama zakona, godišnji bi mogao da im se „ogadi“.
Jer, među 1,7 miliona onih koji još imaju radne knjižice, i pri tom svaki uz najmanje dva člana porodice izdržava i „svog“ penzionera (1,6 miliona penzionisanih), retki su oni koji mogu da se odreknu više od trećine plate da bi „plandovali“.
Lekari potvrđuju da i zbog manjeg minusa na platnoj listi za vreme bolovanja (35 odsto) zaposleni sve masovnije odbijaju da izostaju sa posla dok mogu da se drže na nogama.
A, prema predlogu zakona, za bolovanje bi se ubuduće odbijalo 42,4 odsto od plate. Čak je i za odsustvo sa posla zbog povrede na radu, koje se sada plaća u potpunosti, predviđeno umanjenje od 21,2 odsto, pišu Novosti.
Продужише ми радни стаж,кажу-очувана сам , држава ме добро неговала за ових 35 година рада, могу још да пружим, тек сада сам сазрела.Срећа у „моју младост“ те нисам боловала јер је то прави луксуз , а ја на луксузе нисам научила. Захвалим се Богу на овој подареној врлини (а не држави) и наставим да дајем лични допринос овом друштву.Ваља се, у кризи смо.Годишње одморе сам углавном користила да мало одувам, узмем ваздуха, а може се, њега још нису опорезовали.На залуженом одмору потрошим таман толико колико да се уколопим у остатак буџета, јер већи део поједоше кредити.Хвала држави на пруженој ми и овој шанси. Али, криза је, ваља се одрећи и оваквих луксуза.Хоћеш на одмор, мораш да платиш.Е, нећу да платим, нећу на одмор, али нећу ни да ћутим...