EUR 117,63 USD 105,41 CHF 106,89

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.10.19. :: 117.6300 rsd

Tekst objavljen: 06.08.2019 13:05        


Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, krajem juna ove godine bilo je 2.161.533 zaposlena, a po podacima Fonda PIO, krajem maja bilo je 1.707.527 penzionera

Plate prosečno duplo veće nego penzije

Razlika je tek 454.006 lica u korist zaposlenih. Ali, dok broj zaposlenih raste, broj penzionera opada: po lanjskim podacima Fonda PIO, za godinu je smanjen za 5.283, a od početka ove godine do maja trend smanjenja broja penzionisanih je nastavljen – manje ih je za 7.625.

Tokom prošle godine, zaposlenih koji više nisu na plati bilo je 2.327 manje u odnosu na godinu ranije, te 7.391 poljoprivredni penzioner. Samo je povećan broj samostalaca – za 5.435.

Tako je lane 1,3 radnik izdvajao doprinose za jednog penzionera, što je i dalje nepovoljan odnos za održivost sistema. Jeste bolje nego prethodne godine, ali je još uvek daleko od povoljnog, pa se dotiranje iz buyeta za redovnu isplatu penzija mora nastaviti i narednih godina.

Nedavno je MMF izračunao da će Bugarska, Letonija, Poljska i Ukrajina naredne tri decenije imati najveći pad radne snage – više od 30 odsto, a Srbija i Slovačka „tek” 20 procenata. Za potencijalno ublažavanje problema predloženo je i podizanje starosne granice za penzionisanje, tj. stimulisanje penzionera za ulazak na tržište rada. Po nezvaničnim procenama, i sad oko 35.000 penzionera radi dodatne poslove jer ne mogu da žive od prihoda, a malo ko zbog dodatnog rada plaća doprinose i traži preračun penzije na osnovu novoostvarenog staža.

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta LJubodrag Savić smatra da je starosna granica za penzionisanje već sad u Srbiji „zategnuta” do krajnjih granica jer je stanovništvo sve starije, a stopa nezaposlenosti mladih veća nego u mnogim državama EU.

– Radnici već rade sve duže, a stopa nezaposlenosti mladih je među najvećima u Evropi i ne smemo dozvoliti da sede glave rade duže od 65 godina, a mladi sede besposleni – rekao je Savić za „Dnevnik”. – Pa, deo naših penzionera zbog malih penzija i danas mora da radi pod stare dane. I naš zakon o radu ne brani zdravim i vitalnim da rade i posle 65. odnosno penzionisanja. Čak se to stimuliše u prosveti ili medicini.

Sindikati pak smatraju da je ideja MMF-a o podizanju starosne granice za penzionere neprihvatljiva za naše uslove, pogotovo što deo njih može i sada – u dogovoru s poslodavcem – da radi i kad napuni 65 godina. Tako predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ocenjuje da penzioneri ne mogu „spasavati” nedostatak radne snage u Srbiji jer to ne bi bilo ni socijalno opravdano niti humano.

– To može samo MMF da predloži jer njih zanima samo stanje buyeta, a nikad socijalni problem – ocenila je Ranka Savić. – Angažman starijih zbog odlaska radne snage je neprihvatljiv, ali bismo apelovali na vlast da povećava prihod zaposlenih.

Već i ove godine radnici rade tri-četiri godine duže nego oni penzionisani pre decenije: muškarci mogu u penziju sa 65 godina života i najmanje 15 penzijskog staža, dok se ženama granica, koja je ove godine 62 i po godine života, naredne povećava šest meseci. Granica za penzionisanje žena će u narednom periodu biti pomerana za tri do šest meseci da bi one u Srbiji 2032. sticale pravo na punu starosnu penziju sa 65 godina i najmanje 15 godina penzijskog staža. Dakle, tad će se žene po starosti od 65 godina biti izjednačene s muškarcima jer im se granica za penzionisanje neće pomerati.

Stručnjaci tvrde da je jedini način da se penzioni sistem održava povećanje broja zaposlenih, ističući da teškoće oko finansiranja redovne isplate državnih penzija ne muče samo Srbiju već i gotovo sve evropske države. Neke od njih su već povećale godine za odlazak u penziju na 67 – ali uglavnom one koje imaju malu stopu nezaposlenosti, dok one koje muku muče s visokim stopama onih koji traže posao ne idu na tu meru upravo zbog toga da bi se na tržište rada uvela mlađa radna snaga.

Nedavno je Rumunija kao jednu od mera poboljšanja penzionog sistema uvela veću pomoć mladih starima, odnosno da mlađa radna snaga izdvaja više za stare. Pitanje je kako će to funkcionisati u praksi jer je i u toj državi stopa nezaposlenosti mladih velika pa je mali broj onih koji bi imali obavezu da izdvajaju više novca za penzionere.

Dr Goran Nikolić s Instituta za evropske studije smatra da, dok je stopa nezaposlenosti velika – istina, iz godine u godinu u Srbiji manja, ali još uvek visoka – nema potpune stabilnosti penzionog sistema.

– Neminovno je da će se dugoročno odnos penzija i plata smanjivati – ocenio je Nikolić. – Treba očekivati, mada još uvek nije tako u razvijenijim okolnim zemljama, dolazak radne snage iz emigracije, posebno Afrike. Kao što se već dešava u Sloveniji i Hrvatskoj. To je jedno od rešenja. Ti ljudi će raditi poslove koji su traženi, a slično se desilo u Zapadnoj Evropi u prošlom veku, ali se to ne može očekivati u narednih desetak godina.

Inače, u maju ove godine prosečna penzija u Srbiji bila je upola manja od prosečne neto zarade zaposlenih. Naime, po statistici, prosečna majska neto plata bila je 55.380 dinara, a prosečna majska penzija 26.359. Međutim, poljoprivredna, koju prima 174.638 penzionera i u proseku je tek 11.252 dinara, pet puta je manja od prosečne plate.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
penzije plate Srbija ekonomija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana