EUR 118,60 USD 101,00 CHF 101,72

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.11.17. :: 118.5977 rsd

Tekst objavljen: 20.02.2016 13:00        


Sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) obrisano je prošle godine više od 600 lica zbog odbijanja ponuđenih poslova, ili nejavljanja poslodavcu kod kojih ih je uputila NSZ.

Sa evidencije NSZ u 2015.obrisano 600 lica

U slučajevima brisanja lica sa evidencije, mogućnost ponovnog prijavljivanja na evidenciju postoji po isteku roka od šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije, odnosno, po isteku roka od devet meseci, za korisnika novčane naknade, objašnjava direktor NSZ Zoran Martinović.

Podaci NSZ pokazuju da 35 lica vise nije na evidenciji zbog neopravdanog odbijanja radnog angažovanja na privremenim i povremenim poslovima, 145 lica obrisano je zbog neopravdanog odbijanja ponuđenog odgovarajućeg zaposlenja , a 459 lica obrisano je zbog neopravdanog nejavljanja poslodavcu kome ga uputi Nacionalna služba.

Martinović podseća da su prava i obaveze tražilaca zaposlenja, odnosno nezaposlenih lica i ostalih kategorija tražilaca zaposlenja, definisana Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao i ostalim podzakonskim aktima - pravilnicima i uputstvima.

Zato, navode u NSZ, u interesu lica je da preduzima sve neophodne aktivnosti, koje mogu dovesti do poboljšanja njegove pozicije na tržištu rada, u smislu sticanja novih znanja, veština, radnog iskustva odnosno i do zapošljavanja.

To znači da lica koja se pridržavaju dogovora postignutog sa savetnikom za zapošljavanje ne mogu biti brisana sa evidencije.

"Neopravdano odbijanje ponuđenog odgovarajućeg zaposlenja, kao i neopravdano nejavljanje poslodavcu kome ga je Nacionalna služba za zapošljavanje uputila radi razgovora o zaposlenju, neopravdano neizvršavanje svih ostalih obaveza definisanih Zakonom, predstavljaju konkretne činjenice na osnovu kojih se, u skladu sa Zakonom, lica brišu sa evidencije nezaposlenih", objašnjavaju u NSZ.

Govoreći o tome zašto lica na evidenciji NSZ odbijaju poslove, Martinović kaže da su oni različiti, ali da je primetno da se veliki broj lica na evidenciju NSZ prijavljuje zbog ostvarivanja nekih drugih povlastica, bilo socijalne pomoći, umanjenje određenih komunalnih naknada i slično.

"Sve je to nešto što nekim licima omogućuju veću korist od zapošljavanja u kojima se garantuje minimalna zarada. To je već posledica ličnog stanja svakog pojedinca, da boravak na evidenciji može poslužiti za ostvarivanje drugih ciljeva, a ne konkretno pronalaženje posla", rekao je Martinović.

Inače, u 2015.godini 246.796 osoba sa evidencije NSZ uspelo je da se zaposli.
Najviše je bilo zapošljavanja u prerađivačkoj industriji, trgovini na veliko i malo, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima.

Prosečna dužina traženja posla lica sa evidencije NSZ je četiri godine.
Dugoročnom nezaposlenošću smatra se period čekanja preko 12 meseci, ali postoje lica koja se nalaze na evidenciji NSZ peko šest godina bez zaposlenja.

Oni u proseku čekaju na zaposlenje godinu do dve dana.
Kada je reč o mogućnostima zapošljavanja lica na otvorenom tržištu rada, moraju se uzeti u obzir minimum dva osnovna parametra - potražnja poslodavaca i broj lica konkretnih profila, kaže Martinović.

Primera radi, podatak o tome da nekoliko godina unazad beležimo veliku potražnju za zanimanjem kao što je prodavac, ne znači i velike šanse za lica koja su se obrazovala za obavljanje ovog posla, imajući u vidu da je njihov broj na evidenciji NSZ čak deset puta veći, a pored toga, veliki broj lica drugih obrazovnih profila takođe predstavlja potencijalne kandidate za to radno mesto, navodi Martinović.

Slična situacija je sa diplomiranim ekonomistima, jer i pored činjenice da su iskazane potrebe poslodavaca za ovim zanimanjem najveće i da je broj zaposlenih lica sa evidencije takođe najveći, zbog velikog broja lica sa ovim profilom, najviše je i nezaposlenih lica sa tim zanimanjem na evidenciji NSZ.

Takođe, kada je reč o IT zanimanjima, prijavljene potrebe ne oslikavaju pravo stanje stvari na tržištu rada jer se lica sa ovim zanimanjima često zapošljavaju preko specijalizovanih sajtova, takozvanim "regrutovanjem" kao i zahvaljujući sopstvenom angažovanju u procesu traženja posla.

Najtraženija zanimanja u 2015.godini su i dalje bili IT stručnjaci, diplomirani mašinski inženjeri, inženjeri elektrotehnike, diplomirani ekonomisti, diplomirani pravnici, lekari opšte medicine i diplomirani farmaceuti.

Ovo su visokoobrazovni profili koji najbrže dolaze do posla, odnosno imaju najveće šanse za zapošljavanje na tržištu rada.

Ostavi komentar



Povezane teme:
NZS nacionalna služba za zapošljavanje posao