EUR 117,95 USD 105,47 CHF 105,04

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 27.05.19. :: 117.9481 rsd

Tekst objavljen: 13.05.2015 14:07        


Suzbijanje sive ekonomije je prvi korak koji bi Vlada Srbije trebalo da preduzme radi poboljšanja uslova poslovanja, pokazali su rezultati ankete koju je sproveo Ipsos stratedžic marketing za potrebe Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).  

Siva ekonomija i dalje problem broj jedan za privredu

Istraživanje je sprovedeno od 7. do 21. aprila i obuhvatilo je 256 preduzeća, od kojih većina smatra da poslovanje konkurenata u sivoj zoni u najvećoj meri opterećuje njihovo poslovanje. Slede porezi i drugi neporeski nameti.

Više od 70 odsto njih tvrdi da ne posluje u sivoj zoni, dok trećina otvoreno kaže da deo transakcija obavlja u gotovini, saopštio je predstavnik IPSOS-a Predrag Kurčubić.

Zbog nelojalne konkurencije iz neformalnog sektora, 75 odsto njih kaže da mora da obara cene svojih proizvoda i usluga, a tri četvrtine njih ima smanjen promet i otežan plasman proizvoda na tržištu, navodi Kurčubić.

Procene privrednika su da je siva ekonomija najzastupljenija u trgovini, uslugama, proizvodnji, poljoprivredi...

Ipak, u odnosu na jul 2014. godine, 40 odsto anketiranih privrednika smatra da ima manje radnika sa ugovorom koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu, a 23 odsto njih da je manje zaposlenih bez ugovora.
Kurčubić navodi i da tek svako 12. ili 13. preduzeće smatra da će i ukoliko budu otkriveni konkurenti koji posluju u sivoj zoni, proces biti doveden do kraja, odnosno ne vide efikasnost države u kažnjavanju onih koji krše zakon.

I pored problema koje imaju zbog nelojalne konkurencije, više od pola firmi ih ne bi prijavilo, jer mahom smatraju da je to zadatak države, a ne njihov posao.

Privrednici jedino pozitivno ocenjuju dostupnost informacija putem interneta, a najlošije administrativno opterećenje, odnosno papirologiju i tvrde da je primetan trend smanjenja transparentnosti i predvidivosti poslovanja.

Najviše vremena, kažu, provode na šalterima policije i katastra, kao i šalterima RFZO i PIO Fonda, a radom službenika poslednje dve institucije u većoj meri nisu zadovoljni.

Značajno manji broj predstavnika privrednih subjekata u odnosu na prethodni period ističe da ima šta da zameri radu inspektora (36 odsto u odnosu na 52 odsto u julu 2014), a u vrhu primedbi je, navode, "kukavičluk" inspektora jer biraju male kompanije koje nemaju zaštitu i moć, kao i neprofesionalizam.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
siva ekonomija porezi konkurencija PIO fond administracija poreska administracija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana