Iako je ovogodišnji rod u Slavoniji izuzetno dobar, proizvođači strahuju od velikih gubitaka jer je uvoz šljiva iz Srbije i Bugarske preplavio hrvatsko tržište i oborio otkupnu cenu više od 50 odsto.
Posle tri godine lošeg roda zbog prolećnih mrazeva, slavonske plantaže ove godine konačno imaju šta da ponude. Međutim, dobar rod pretvorio se u problem za hrvatske voćare - uvoz šljiva, najviše iz Srbije i Bugarske, preplavio je tržište i za samo nedelju dana oborio otkupnu cenu sa 1,10 evra na svega 50 centi po kilogramu.
Na plantažama u okolini Papuka i Krndije grane se savijaju pod težinom plodova. Rod je, posle nekoliko loših godina, konačno dobar.
- Količina je negde između 30 i 40 kilograma po stablu u proseku, dakle solidan rod, a zdravstveno stanje je zadovoljavajuće - rekao je za HRT Andrija Mitrović iz Lukača.
Velika očekivanja imala je i ova plantaža organske šljive, ali je pad otkupne cene ozbiljno pokvario računicu.
- Ove godine je to išlo na dnevnoj bazi, pa smo za samo nedelju dana sa 1,10 evra došli na svega 50 centi - kaže Damir Bošnjak iz Sesveta.
Proizvođači navode da su šljive iz susednih zemalja u velikim količinama stigle na hrvatsko tržište, što je dodatno oborilo cenu.
- Šljive su rodile u susednim državama i preplavile tržište Hrvatske. Na kraju je cena pala na neverovatnih 50 centi po kilogramu, a čak su u jednom trenutku otkupljivači obustavili otkup - rekao je Mitrović za Seebiz.
PREPORUKA
U zemlji šljive zasadili lavandu - Brat i sestra iz Čačka imaju proizvod koji osvaja tržište
savet
Planina na dva sata od Beograda je biser koji vredi posetiti
vodic
Ulaganje od 100 evra koje donosi profit za samo 20 dana
vodic
Domaći proizvođači zbog toga strahuju za budućnost svojih zasada.
- Pogađa nas toliko da, ako se nastavi ovakva situacija, više nećemo saditi nove zasade, već ćemo krčiti stare - upozorava Mitrović.
Porodica Bošnjak deo rešenja vidi u preradi šljive. U svojoj maloj destileriji proizvode rakiju i likere, a pogon su opremili uz pomoć evropskih fondova.
- Jer ako cena same sirovine bude niska, sirovinu uvek možete preraditi u destilat - objašnjava Bošnjak.
Dodatnu nadu proizvođačima daje završetak hladnjače i pogona za preradu u Požegi. Takva infrastruktura trebalo bi da im omogući skladištenje i preradu voća, ali i prodaju proizvoda pod povoljnijim uslovima.
- Nadamo se da će to pomoći voćarima i povrtarima, naravno, kao i svima koji imaju problema sa skladištenjem - zaključuje Mitrović.
Ostavi komentar