Kako stvoriti prostor za štednju u neizvesnim vremenima i da li je pametnije ulagati ili držati novac u banci, za MONDO je objasnio finansijski savetnik Dušan Uzelac.
U jeku geopolitičkih odmeravanja moći, ratova, inflacije i poskupljenja prostora za štednju sve je manje. Međutim, neizvesna vremena povećavaju potrebu za stvaranjem finansijskih rezervi.
Dok inflacija smanjuju realnu vrednost novca i navodi ljude da odmah troše, mnogi se pitaju - ima li uopšte smisla štedeti i kako sačuvati ono što se teško zaradi?
Kako naći kompromis, balans i meru u svemu tome, za MONDO je objasnio finansijski savetnik Dušan Uzelac. On napominje da svi mi imamo različit odnos prema novcu i dane postoji univerzalni recept za štednju - postoje samo oni koji odgovaraju onome ko štedi.
"Dok neki veruju bankama, i svoj novac čuvaju na štednom računu ili u sefu, drugi, pak, nemaju poverenje u finansijske institucije pa kupuju zlato i drže ga kod kuće, sakriveno ili zakopano u dvorištu. Sa druge strane, postoje i oni koji su spremni da ulažu u zahtevnije štedne ili investicione opcije, kao što su nekretnine, akcije ili neki biznis - kako ko smatra da mu najviše odgovara", ističe Uzelac.
Da li je pametnije ulagati ili držati novac u banci
Prema podacima Narodne banke, štednja stanovništva nastavila je rast i u 2025. godini, uprkos prisutnim neizvesnostima, čime je dostigla nove rekordne nivoe. Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara(2,4%) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara.
Rast je zabeležila i devizna štednja – za313,0 miliona evraili 2,0%. Već krajem jula dinarska štednja je premašila 200,0 milijardi dinara, a devizna štednja dostigla gotovo 16,0 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada.
Međutim, kamatne stope na ovakav vid štednje variraju, i to je jedan od razloga zašto se mnogi odlučuju za ulaganje u nekretnine. Da je skoro svaki oblikinvestiranja je isplativiji od držanja novca u banci potvrđuje i naš sagovornik koji napominje da su to potpuno dve različite kategorije.
"U banci se novac ne investira, već se sa bankom trguje. Banka je ta koja nam daje ponudu za naš novac, sa fiksnim procentom koji su spremni da plate za godinu dana „čuvanja“ našeg kapitala. Međutim,to "čuvanje" u suštini znači da banka koristi naš novac za svoje aktivnosti, pa je odnos sa bankom, kada je štednja u pitanju, zapravo trgovina. Banka nam kaže:
"Dajemo vam dva, tri ili pet odsto", a mi treba da budemo spremni da se odreknemo tog novca na unapred definisan vremenski period. S druge strane, sve ostale opcije ulaganja mogu da donesu veći povratu odnosu na povrat od kamate koju banka daje na štednju, ali te opcije zahtevaju bolje razumevanje u šta se ulaže. Ključ je u univerzalnoj računici: treba investirati u ono što razumemo i u ono u šta verujemo! Ovaj element poverenja je neophodan za ostvarivanje profita, ali je takođe neophodno i da razumemo u šta ulažemo, jer ako samo verujemo, a ne razumemo, onda to nije investiranje - to je kockanje", ističe Dušan Uzelac.
Štednja u banci ima smisla ukoliko je kamatna stopa viša od inflacije - u suprotnom, realna vrednost novca opada. Inflacija i poskupljenja vremenom "pojedu" deo ušteđevine, zato je važno da novac ne miruje.
"Ključna procena da li je štednja u banci isplativa ili ne -zavisi od toga da li je kamata koju banka nudi viša ili niža od stope inflacije!To je zapravo jednostavna računica koja nam pokazuje da li ćemo štednjom u banci nešto dobiti ili, naprotiv, izgubiti. Na primer, ako banka nudi kamatu od tri odsto, a inflacija je četiri odsto, to bi značilo da "trčimo sporije nego što se traka za trčanje vrti ispod nas", tj. gubimo vrednost novca u odnosu na inflaciju. Tako da glavni savet pri izboru banke i uslova štednje je da tražimo da kamatna stopa bude viša od stope inflacije.Samo tada možemo očekivati da će štednja sačuvati vrednost našeg novca na duži rok", ističe Uzelac.
Kako zaštititi ušteđevinu od inflacijeS obzirom na to da je štediša na gubitku i da njegova štednja ne donosi korist ukoliko je inflacija viša od kamate koju banka nudi, mnogi sredstva preusmeravaju u investicije koje bolje prate ili nadmašuju inflaciju. Uzelac podseća da se na investiranje na našim prostorima gleda sa dozom podozrenja zbog loših iskustava iz prošlosti.
Ipak, sve veći broj građana ulaže u različite modele.
"Najjednostavniji i najefikasniji način da se zaštitimo od inflacije je da investiramo! Međutim, investiranje je još mlado na ovim prostorima i opterećeno neuspelim pokušajima iz prošlosti. Ipak, situacija se menja! Investiranje postaje sve dostupnije kao opcija, a sve veći broj građana odlučuje se da svoj novac iz "slamarice“ ulaže u različite modele.Investira se i u investicione i penzione fondove, ali i u nekretnine, koje predstavljaju pouzdan način da se zaštitimo od globalno nezaustavljive i sveprisutne inflacije", ističe Uzelac.
Danas je, kako kaže, dostupna mogućnost ulaganja u nekretnine i bez velike količine novca, odnosno bez obaveze kupovine celog stana, lokala ili garaže.
"Model "Investiram na kvadrat", koji je nedavno privukao veliku pažnju građana, omogućava svakome da već sa dve hiljade evra finansira proizvodnju jednog investicionog kvadrata, i da na toj investiciji ostvari profit koji će očuvati vrednosti uloženog novca i obezbediti dodatni profit, koji ne bi mogao da se ostvari sa takvim iznosima u, recimo, banci.
Ovaj model je vezan za industriju nekretnina koja je dugoročno stabilna i profitabilna, kako u smislu prodaje proizvedenog, tako i u pogledu aktuelnosti i kvaliteta profita. Dakle,jedini način da se zaštitimo od inflacije jeste da novac pretvorimo u nešto što neće izgubiti vrednost, jer inflacija je kao neka vrsta radijacije koja utiče isključivo i jedino na novac.
Da bismo je prevazišli, potrebno je da novac pretvorimo u nešto što nije novac i što može da izdrži neki vremenski period, što može da zadrži vrednost uloženog, ili još bolje – da stvori dodatnu vrednost, u smislu nekog biznisa", napominje naš sagovornik.Koliko i kako prosečno domaćinstvo treba da štediDa je štednja rezultat dobre finansijske kontrole, a ne unapred zacrtane cifre potvrđuje i Dušan Uzelac koji napominje da je ona prirodna posledica dobrog upravljanja ličnim finansijama.
"Mesečno izdvajanje za štednju ne bi trebalo da bude definisano iznosom.Moj savet je da štednji pristupimo kroz upravljanje potrošnjom, a ne obavezno sa ciljem da definišemo neki iznos koji treba da se sačuva do kraja meseca.Štednja, sama po sebi, nije samo akcija – ona je rezultat, manifestacija. Ušteđeni iznos će se pojaviti prirodno kada naučimo da upravljamo svojim finansijama, a posebno troškovima, ako već ne možemo da upravljamo prihodima. Tek kada preuzmemo kontrolu nad sopstvenim finansijama, tada se pojavljuje višak, odnosno ušteđevina. To je upravo i razlika između onih koji su savladali finansije i onih koji se sa finansijama i dalje muče", navodi Uzelac.
Osvrnuo se i na rečenicu koja se sve češće čuje kada se zapodene priča o štednji.
"Oni koji sebe opravdavaju izjavama poput "nemam od čega da štedim", zapravo pokazuju da nisu savladali veštinu kontrole i upravljanja. Iza ovakvih izgovora često stoji gorka istina:oni vode život koji sebi ne mogu da priušte, a svi troškovi koji ih opterećuju iz meseca u mesec postaju nesavladivi, a tako i štednja nedostižna. Finansije su, u suštini, individualna "igrica" – igra u kojoj se takmičimo sami sa sobom. Ako ne uspemo sebe da savladamo, u smislu potrošnje, i obezbedimo višak na kraju meseca, onda nam štednja, kao akcija, neće biti uspešna", ističe sagovornik.
PREPORUKA
Koliko para uvek morate da imate u šteku? Ovo pravilo je zlata vredno kad dođu ''crni dani''
analiza
Koliko godišnje može da se uštedi? Balkanac ispričao kako je došao do iznosa od 20.000 €
savet
Većina ljudi u Srbiji teško razvija naviku štednje, a iza toga se kriju dva najčešća faktora -manjak novca ili manjak finansijske kulture. S jedne strane, niske plate i visoki troškovi života ne ostavljaju puno prostora za štednju. Čak i kada se štedi, najčešće se to radi iz nužde - za nepredviđene troškove, lečenje ili hitne popravke u domaćinstvu.
S druge strane, nedostatak finansijske pismenosti često sprečava i one koji imaju sredstva za štednju da to čine efikasno. Uzelac ističe da građani ne pokazuju dovoljno interesovanja za ovu temu što za posledicu ima upadanje u zamke konzumerizma i potrošačkog društva.
"Ovde se, rekao bih, radi o specifičnostima društva na ovim prostorima. Mi kao narod ne marimo previše za materijalno, što je možda i glavni razlog zašto smo finansijski needukovani. Nije da nedostaje edukacija o finansijama, već je suština u tome dami, jednostavno, ne pokazujemo dovoljno interesovanja da se dodatno obrazujemo na tu temu. Posledica toga je da postajemo potrošači u pravom smislu te reči. Okruženi smo marketinškim trikovima, manipulisanjima i reklamama koje nas često navode na kupovinu precenjenih proizvoda i usluga. Kada sve to spojimo s primanjima, koja su često nedovoljna da bi se priuštio bilo kakav luksuz, postavlja se pitanje kako uopšte možemo da razmišljamo o štednji? Aako ne razmišljamo o štednji, novac nam vrlo brzo nestaje, a svakodnevni izazovi postaju sve veći", navodi finansijski savetnik i urednik portala Kamatica.
Razvijanje navike štednje je proces koji podrazumeva doslednost i disciplinu, a stručnjaci navode da je dostižan bez obzira na visinu prihoda.
"Navika štednje se razvija kad nam postane neophodna, kada shvatimo na svojoj koži da nešto ozbiljno nije u redu i da živimo iznad svojih mogućnosti. Tek tada počinjemo da razmišljamo o tome kako da promenimo svoje navike. A promene ne dolaze same – one zahtevaju rad na sebi.Finansije su veština, i kao i svaka druga, i ona se uči!Iako nam se možda čini da je kasno za bilo kakvu edukaciju, to svakako nije opravdanje", navodi Uzelac i dodaje da kod finansija postoji jednostavan redosled lekcija koje je nemoguće preskakati:
"Kada naučite da zarađujete - neophodno je da uspostavite kontrolu nad potrošnjom; kada imate kontrolu – počinjete i da upravljate, da planirate svoje troškove i da ih adekvatno raspoređujete; kada naučite da upravljate – onda ćete moći da uštedite; i konačno, ušteđeno ćete moći i da investirate! Tu je u stvari kraj nauke o ličnim finansijama - kada naučite da investirate onda ste "obrnuli igricu", naučili ste kako novac da radi za vas! A tada, možete da razmišljate o finansijskoj slobodi i potpunoj nezavisnosti. Svaki iznos koji dobijete investiranjem, neka je to i deset evra, jeste deset evra za koje niste morali da radite!"
Pitanje da li štednja više zavisi od visine prihoda ili od finansijske discipline klasična je dilema u finansijama.
"Štednja zavisi isključivo od finansijske discipline.Čak i veliki prihod može da postane nedovoljan ako nemate kontrolu. Ako ne znate kako da upravljate novcem, on će vam uvek biti problem, bez obzira na visinu primanja. Finansijska disciplina je ključ i ona je ta koja pravi razliku", naglašava naš sagovornik.
Ključni saveti za uspešnu štednju
Prilikom štednje, mnogima se neretko omakne niz grešaka koje im smanjuju realnu vrednost ušteđevine ili ih sprečavaju da uopšte steknu naviku štednje.Uzelac kaže da jenajveća greška koju ljudi prave pokušaj štednje bez prethodno uspostavljene kontrole nad finansijama.
"To je kao da pokušavate da vozite bicikl, a da prvo niste savladali ravnotežu. Tako je i sa finansijama, ne možete upravljati finansijama ako niste savladali zarađivanje, niti možete investirati ako nemate šta, i ako ne razumete kako se to radi. Dakle,prvo treba da naučite kako se novac zarađuje a onda kako se kontroliše, kada se uspostavi upravljanje onda sledi investiranje i biranje na šta ćete novac potrošiti.Nažalost, mnogi zaboravljaju da štednja nije jedini cilj –štednja je rezultat savladane discipline.Jednostavno rečeno, ne možete voziti bicikl a da niste savladali ravnotežu!", naglašava Dušan Uzelac.
Zlatna formula za štednju, nažalost, ne postoji jer štednja zavisi od samodiscipline, prihoda, troškova i životnih ciljeva. Međutim, finansijski savetnik Dušan Uzelac dao je nekoliko saveta koji, ako se pažljivo primene, mogu zameniti zlatnu formulu.
"Uspostavite kontrolu nad svojim finansijama. Stanite na finansijsku vagu, izračunajte kakav život želite da živite, procenite svoje sposobnosti. I pronađite motivaciju. Ako nemate jasnu motivaciju, teško da ćete uopšte štedeti. Ako želite da prestanete da radite, ako želite da novac radi za vas, postavite sebi konkretne ciljeve. Nije važno kako ćete započeti – samo počnite. Dodelite budžete sebi – za svaki mesec, za letovanje, za garderobu, za novogodišnje poklone. U početku ćete praviti greške, to je sastavni deo učenja nove veštine, vremenom i pokušajima ćete biti sve bolji – tako se uspostavlja kontrola. Kineska poslovica kaže da je "najbolje vreme da zasadite drvo - danas, ako već niste pre 20 godina". Najvažnija stvar je da preuzmete kontrolu nad svojim finansijama, jer ako to ne učinite, neko drugi će je preuzeti umesto vas", zaključuje Dušan Uzelac.
Ostavi komentar