Uprkos slabom rastu depozita i kredita, bankarski sektor Srbije uspeo je u 2013. da poboljša prosečan prihod po korisniku u odnosu na 2012, sa 185 evra na 197 evra, što je više od proseka zabeleženog u Evropi.
Ovo je jedini parametar gde su evropske poslovne banke umalo uspele da se vrate na nivo pre krize, pokazuje najnovije istraživanje koje je sprovela kompanija A.T. Kearney (A. T. Karni).
Stope rizika u odnosu na ukupan prihodU Srbiji, prosečna stopa rizika u 2012.godini povećala se za 11%, dok je u 2013. dostigla svoj vrhunac od 36%, što je mnogo više nego u ostatku Evrope. Ipak, i pored mera koje će se implementirati u Srbiji tokom ove godine, visok nivo nezaposlenosti i sive ekonomije u Srbiji će se nastaviti u kratkoročnom periodu. |
Kada je u pitanju prihod od kamata u odnosu na ukupan prihod, indikator prosečnog rasta u 2012. u Srbiji iznosi oko tri odsto i prisutan je uglavnom zbog porasta prihoda kamatnih stopa, dok je provizija u proseku ostala ista kao i prošle godine.
Definitivno se za Srbiju ne može reći da ima niske kamatne stope, kada se izoluje i uporedi sa evropskim konkurentima, ali kada se ceo rizik uzme u obzir, zajedno sa visokim NPL-om (problematični krediti) u Srbiji, stvari postaju malo drugačije, objašnjavaju iz kompanije A.T. Kearney.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
U Srbiji, odnos prosečnih troškova prema prihodima poboljšan je za 3% u poređenju sa 2012. godinom, ali nedovoljno da nadoknadi troškove bankarskog sektora. Troškovi su ostali grubo na istom nivou, u kombinaciji sa identičnim broj ekspozitura i smanjenjem zaposlenih prosečno.
Baš to je i razlog što postoji mnogo potencijala za poboljšanje profitne stope u Srbiji, jednostavnim prebacivanjem sa tradicionalnog, zastarelog i skupog modela rada sa stanovništvom u ekspoziturama, na mnogo efikasniji e-banking model, dodaje se u analizi kompanije A.T. Kearney.
Ostavi komentar