Bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu ima svaki peti stanovnik naše zemlje. Nisu svi roditelji, tetke, stričevi, sestre, babe i dede "široke ruke", ali svaki drugi rođak, ipak, šalje novac onima koji su ostali u matici. Direktno ili indirektno dijaspora pomaže oko 800.000 ljudi.
Prema proceni Svetske banke u 2010. godini, kada su i objavljeni poslednji podaci, novčane doznake iz inostranstva u Srbiju dostigle su 5,6 milijardi dolara i imaju trend daljeg rasta.
| Učešće doznaka u bruto društvenom proizvodu naše zemlje u poslednjoj deceniji je čak 2,5 puta veće od direktnih stranih investicija. Novac se koristi za plaćanje troškova života, opremanje domaćinstava u Srbiji i za ishranu. Doznake u proseku čine 13,7 odsto BDP. |
Iako je kriza pogodila ceo svet i nigde više nije lako zaraditi ni za svoju porodicu, a kamoli još i za rodbinu u matici, broj doznaka se ne smanjuje. Za prvih sedam meseci ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, u novcu, poklonima i ostalim transferima u Srbiju su stigle 1,73 milijarde evra, dok su u istom periodu lane rođaci poslali 1,55 milijardi evra.
Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Slobodan Cvejić, kaže da čak 11 odsto građana preživljava samo od novca koji im redovno ili povremeno šalju rođaci iz inostranstva i da se i po tome vidi koliko je teška ekonomska situacija u kojoj se nalazimo i koliko je duboka kriza.
Taj novac uglavnom odlazi na plaćanje računa, kupovinu hrane i opremanje domaćinstva, dok retko služi za štednju, a još manje se koristi za neka ulaganja u biznis.
Ostavi komentar