Strani sezonci sve su prisutniji u poljoprivredi, a pojedini domaćini već planiraju da naredne godine zaposle dvostruko više radnika iz Nepala.
Strani sezonski radnici sve su prisutniji na vojvođanskim njivama. Dolaze posredstvom licenciranih agencija za zapošljavanje stranih radnika koje, u dogovoru s poslodavcima, biraju i upućuju sezonske radnike na poljoprivredna gazdinstva. Gazdinstva im obezbeđuju smeštaj, ponegde i hranu, a plaćaju im satnicu od 500 do 600 dinara, koliko košta i rad domaćih sezonaca.
Svake godine broj stranih radnika se povećava, što se dovodi u vezu s tim da su stranci zadovoljni uslovima koje im obezbeđuju ovdašnja gazdinstva, ali i činjenicom da domaći poljoprivrednici nemaju zamerke na njihov rad i ponašanje. Ima i primera gde su stranci zaposleni u našim fabrikama, a u slobodno vreme rade po nekoliko sati u obližnjim selima na berbi voća i povrća, kako bi dodatno zaradili i poslali novac svojim porodicama.
Nepalci sve traženiji na vojvođanskim njivama
U Gospođincima kod Novog Sada, poznatom po vrednim povrtarima, strani radnici najviše se angažuju na berbi kornišona. Prva grupa sezonaca iz Azije stigla je pre četiri-pet godina iz Uzbekistana i Tadžikistana. Ove sezone stigli su, takođe iz Azije, ali sa Himalaja - iz Nepala.
U gazdinstvu Lazara Đukića beru krastavce kornišone od početka juna pa sve do kraja sezone. Đukić za „Dnevnik“ hvali njihov odnos prema radu i karakter. Događine godine, kaže, zaposliće duplo više radnika. Već mesec dana beru krastavce i nijedan od njih nije izostao s posla nijedan dan.
- Mirni su, umereni i povučeni ljudi. Ponešto već znaju srpski, a ukoliko zatreba u sporazumevanju, koristimo mobilne telefone - naglasio je Đukić.
Povrtar je za njih obezbedio dve velike kuće, opremljene električnim uređajima i nameštajem, kao i osobu koja ih snabdeva namirnicama, dok oni sami kuvaju. Ne jedu svi svinjetinu, ali zato svakodnevno imaju mesni obrok od druge vrste mesa.
- Iako imaju obezbeđen prevoz od kuće do njive, najčešće idu peške. Verovatno zato što su navikli da hodaju, pošto dolaze iz planinskog predela u blizini Himalaja. Njihove žene ne koriste veš-mašine, već peru na ruke - kazao je Đukić.
PREPORUKA
Dnevnice nikad veće, a berača nema - Zašto radnici neće u njive i voćnjake?
analiza
Ko može da angažuje sezonske radnike i koja prava imaju zaposleni
analiza
Ko ostavlja najveći bakšiš konobarima, a ko ne daje ni centa? Sezonci otkrili kako prolaze
vest
Umereni su u svemu, a posle rada u polju igraju odbojku. Napravili su odbojkaški teren, a Đukić im, kako kaže, planira obezbediti uslove i za igranje fudbala.
Preporodili smo se otkako oni idu na njivu
U gazdinstvu Jelene Vičik iz Hrtkovaca duvan prvi put ove godine beru radnici iz Nepala. Oni su ga tek u Sremu videli i naučili kako se bere i skladišti u sušari.
- Preporodili smo se otkako oni idu na njivu. Nemamo probleme kakve smo imali s našim sezonskim radnicima, koji traže pare unapred, svađaju se u kući i u centru sela, neće svaki dan da rade pod izgovorom da su umorni i neispavani - navela je naša sagovornica.
Medijalna plata u Nepalu oko 215 evra
Čak 14 sati traje let kako bi se prešla razdaljina od Nepala do Srbije. Ali kada je novac u pitanju, udaljenost ne postoji.Nepalcima je potrebno svega nekoliko dana rada u poljoprivredi da bi ovde zaradili iznos koji odgovara njihovoj prosečnoj plati od 220 do 240 evra.
Medijalna zarada u ovoj azijskoj zemlji iznosi oko 215 evra i pokriva 40 do 50 odsto troškova života jedne osobe, što Nepalce podstiče na masovan odlazak na rad u druge zemlje.
- Čuli smo od poljoprivrednika iz Golubinaca i Kukujevaca za njihova iskustva i angažovali Nepalce i nismo se pokajali. I dogodine ćemo gledati da angažujemo istu grupu ljudi. Divni su, mada smo se i mi potrudili da im smeštaj bude udoban, kao što je i u našim kućama - navode iz jednog od gazdinstava.
Ostavi komentar