Malo ko se još seća da su nekada zaposleni u okviru firme imali restorane/kuhinje u kojima su mogli po povoljnim cenama da pojedu nešto. Tada su radnici umesto novca za topli obrok dobijali bonove.
Enlarge u odgovarajućoj vrednosti, a takav način ishrane uglavnom je zaboravljen iako još ima firmi u kojima se organizuje ishrana. Sada bi topli obrok uglavnom trebalo da se isplaćuje u novcu, a da li će se možda vratiti bonovi ili neki drugi način isplate toplog obroka pokazaće vreme.
Naime, ovih dana je održan sastanak na kojem se razgovaralo upravo o sistemu bonova ili vaučera za ishranu radnika u restoranima i trgovinama, kao možda boljem načinu za ostvarivanje ovog prava radnika nego što je sadašnji.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vujović je rekao da oko 30 odsto poslodovaca u Srbiji ne isplaćuje zaposlenima topli obrok iako je to zakonska obaveza, te da bi se, eventualnim uvođenjem bonova, odnosno vaučera za ishranu, to moglo promenti, a da bi se na taj način povećao broj poslodavaca koji isplaćuju topli obrok. Vujović je istakao da je isplata toplog obroka preko bonova ili vaučera uobičajen u mnogim državama Evropske unije, ali i nekim drugim i da se primenjuje već dugo i uspešno.
Po mišljenju predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, za zaposlene je najbolje da se topli obrok isplaćuje u novcu.
- Po zakonu radnik ima pravo na topli obrok i potrebno je to poštovati jer je to elementarno pravo zaposlenog, kao i isplata troškova za prevoz i regres - kaže Ranka Savić.
Ona ukazuje da je veoma teško reći koliko poslodavaca isplaćuje topli obrok, a koliko je njih koji izbegavaju to da čine i da bi to trebalo da utvrde inspekcijski i državni organi. Ona, ipak, kaže da mnogi poslodavci, prilikom isplate zarada, obračunski prikazuju da je plaćen i topli obrok, ali da je reč samo o knjigovodstvenom prikazivanju.
- To zapravo znači da je, ukoliko je neko ugovorio zaradu od recimo 30.000 dinara, topli obrok, kao i regeres i prevoz ne mogu biti sastavni deo tog iznosa. Međutim, mnogima se, u okviru te ugovorene zarade isplaćuju, odnosno obračunski prikazuju i ove stavke, pre svega topli obrok i regres, pa im je, u stvari, zarada manja za visinu tog iznosa - kaže Ranka Savić.
Po njenim rečima, kako će se isplaćivati topli obrok deo je ugovora o radu koji svaki radnik potpisuje prilikom zasnivanja radnog odnosa. Međutim, mnogi radnici ne vode računa o svim odredbama ugovara o radu koji potpisuju, a kad se jednom potpiše, teško da se odredbe mogu promeniti. Zato je, ukazuje Ranka Savić, potrebno dobro voditi računa o tome šta sadrži ugovor o radu i to ne samo kada je topli obrok u pitanju.
Kolektivni ugovor rešava problem
- Na osnovu odredbi Zakona o radu isplata toplog obroka nije obaveza, već se poslodavcu ostavlja mogućnost da može da ga isplati, a kolektivnim ugovorom to se na kvalitetniji način reguliše. Zaposleni koji imaju potpisane kolektivne ugovore, a reč je uglavnom o onima u državnoj upravi ili javnim preduzećima, u boljoj su poziciji od radnika koji rade u nekim drugim preduzećima - kaže Ranka Savić.
Vazno je da topli obrok ima milion drzavnih cinovnika u Srbiji koji kao termiti pojedu svaku novostecenu vrednost u Srbiji
Radim 15 godina u JP i NIKAD mi nije placen ni regres ni topli obrok ni putni troskovi i ako je po svim ugovorima to potpisano. Nemas kome da se zalis a i ako se zalis letis s posla, tako da cela prica je Da se prica (samo)...