EUR 118,22 USD 100,97 CHF 101,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 25.05.18. :: 118.2327 rsd

Tekst objavljen: 04.05.2017 15:04        


Mogućnosti za rešavanje ovog problema je uvođenje socijalne penzije, koja bi i osobama sa nedovoljnim brojem godina u radnoj knjižici ili bez dana radnog staža omogućilo da dobiju penzioni ček.

Uskoro penzije i za one bez dana radnog staža?

U Srbiji ima gotovo 250.000 ljudi koji nisu na spisku korisnika PIO fonda, odnosno žive bez penzije a stariji su od 65 godina. Kako pišu Večernje novosti, prema poslednjem popisu stanovništva, u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne očekuje penzioni ček svakog meseca, dok u oko 18.000 domaćinstava poštar ne zvoni ni za jednog bračnog druga.

Penzioni ček ne stiže uglavnom pripadnicama lepšeg pola, pošto od ukupnog broja starijih bez prihoda, čak 85 odsto čine žene. Jedna od mogućnosti za rešavanje ovog problema je uvođenje socijalne penzije, koja bi i osobama sa nedovoljnim brojem godina u radnoj knjižici ili bez dana radnog staža omogućilo da dobiju penzioni ček. Primera radi, u susednoj Hrvatskoj je predlog strategije socijalne zaštite za starije osobe za period od 2017. do 2020. godine, Ministarstvo demografije, porodice, mladih i socijalne politike uputilo na javnu raspravu.

Plan je obuhvatio osobe koje su najmanje 15 godina živele u Hrvatskoj i nemaju nikakvih drugih izvora prihoda, starije su od 65 godina i nemaju dovoljno staža da bi ostvarile starosnu penziju ili ga uopšte nemaju, pa u starosti nemaju nikakvih primanja. Ovakva nacionalna penzija, kako je Hrvati zovu, mogla bi da se uvede 2021. godine.Prema studiji “Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije”, autorki Katarine Stanić i Gordane Matković, postoje tri moguće opcije koje bi mogle da se razmotre kod nas. To su podizanje porodične do najniže invalidske, odnosno starosne penzije, uvođenje garantovane penzije ili posebnog modula socijalne pomoći.

- Prva opcija bi, prema procenama iz 2012. godine, obuhvatila 115.000 porodičnih penzionera za šta bi godišnji rashod bio 0,1 odsto BDP-a. – Druga opcija, odnosno tzv. garantovana, ne bi zavisila od starosne granice (na primer 65. godina) uz uslov da njihovi prihodi od penzije (ili zarade) ne prelaze određeni iznos– smatra Katarina Stanić. U 2012. godini on je, recimo, bio 12.000 dinara. Na nju bi moglo da računa 190.000 starijih od 65 godina i oko 20.000 poljoprivrednih porodičnih penzionera. Za taj poduhvat bi trebalo izdvojiti od 0,3 do čak jedan odsto BDP-a i u zavisnosti od starosne grupe penzija bi iznosila od 8.730 do 12.000 dinara. Autorke Stanićeva i Matkovićeva smatraju da bi posebnan model socijalne pomoći za stare bio najprihvatljiviji u našim uslovima, ali bi onda trebalo razmisliti o ukidanju najniže penzije u sistemu.

Procenjeni rashodi za NSP za stare kreću se od 0,033 odsto za varijantu sa postojećom osnovicom, ali uz koeficijent za svaku staru osobu od 0,7 do 0,3 procenta i na taj način bi se osnovica za staračko domaćinstvo značajno uvećala za oko 15 procenata i ukinuo bi se imovinski cenzus. Hrvati planiraju da do kraja 2019. utvrde kriterijume za obuhvat potencijalnih korisnika, imovinski i dohodovni cenzus, kao i parametre za izračunavanje visine nacionalne penzije, a do poslednjeg kvartala 2020. planira se uspostavljanje zakonodavnog okvira.

To znači da bi u 2021. mogla da počne isplata. Procenjuje se da oko 100.000 osoba starijih od 65 godina u Hrvatskoj nema nikakva primanja, iako ih samo 9.287 prima socijalnu pomoć. Najveći izazov biće određivanje optimalnog iznosa nacionalne penzije, koji bi morao biti veći od socijalne pomoći (maksimalno 900 kuna za samca), a opet manji od najmanjeg mogućeg iznosa penzije. Stanićeva i Matkovićeva smatraju da bez obzira na izbor opcije, socijalne penzije u Srbiji ostaju otvoreno pitanje, koje će imati veliki značaj u budućnosti.

Obuhvat starijeg stanovništva penzijskim osiguranjem je trenutno relativno visok, ali će problem nastati za 15 do 20 godina pošto je od devedesetih godina do danas sve manje ljudi u osiguranju.– Nezaposlenost, siva ekonomija i prijavljivanje radnika na najnižu osnovicu karakteristični su za tržište rada već dugi niz godina. To će rezultirati velikim brojem minimalnih penzija i značajnim brojem onih koji neće moći da ostvare pravo na penziju.

Troškovi za rashode iz PIO će se smanjivati, a može se očekivati i veći značaj socijalnih penzija nego što je to slučaj sa sadašnjom generacijom starih osoba – Kaže Stanićeva.Neke države su danas ovaj problem rešile uvođenjem tzv. targetiranih penzija, kao što je to slučaj u Finskoj, koja se dodeljuje na osnovu prebivališta, dok u Švedskoj postoji garantovana penzija. One pripadaju onima koji ne ispunjavaju uslove iz penzijskog osiguranja, dok u Nemačkoj postoje programi socijalne pomoći dostupni celokupnom stanovništvu.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
radni staž PIO fond penzija