U Maleziji je otvoren dom namenjen „penzionisanju“ mladih ljudi koji su doživeli ''pregorevanje'' na poslu, što predstavlja snažan signal dubokih promena na savremenom tržištu rada.
Ovaj model ukazuje narast ekonomskog i psihološkog pritiska na mlade radnike, koji se sve češće suočavaju sa iscrpljenošću već u ranim fazama karijere.
Burnout kao ekonomski problem, ne lični neuspeh
Ubrzani tempo rada, dugo radno vreme, nesigurni oblici zaposlenja i stalna digitalna dostupnost doveli su do toga da burnout postane strukturni ekonomski problem.
Njegove posledice više se ne ogledaju samo u narušenom zdravlju pojedinaca, već i upadu produktivnosti, rastu troškova zdravstvene zaštite i povećanoj fluktuaciji radne snage.
Industrija odmora umesto reforme rada
Dom za penzionisanje mladih može se posmatrati kaotržišni odgovor na neuspeh klasičnih modela rada.
Umesto sistemskih promena, nastajenovi uslužni sektor koji monetizuje potrebu za oporavkom, mentalnim zdravljem i privremenim izlaskom iz radnog procesa. Time setrošak iscrpljenosti prebacuje sa poslodavaca na same radnike.
Kratkoročno rešenje sa dugoročnim rizikom
Iako ovakvi domovi mogu smanjiti pritisak na zdravstveni sistem i ubrzati povratak radnika na tržište rada, oni istovremeno normalizuju ideju da je burnout neizbežan deo karijere.
Dugoročno, to može dovesti dojoš većih ekonomskih gubitaka i slabijeg radnog potencijala mladih generacija.
Ekonomija na prekretnici
Primer Malezije pokazuje da segranica između rada, odmora i penzionisanja briše, dok se ekonomija rada prilagođava novim uslovima. Ključno pitanje ostaje da li će društva nastaviti da prodaju oporavak kao uslugu, ili će se okrenuti stvaranju održivog modela rada koji ne troši ljude pre nego što dostignu sredinu radnog veka.
Ostavi komentar