Nema opuštanja ispod zastitinih kišobrana

Objavljeno: 02.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Na sastanku ministara finansija EU-a u Kopenhagenu diglo se puno buke oko milijardi, biliona, triliona. Ipak, nije presudno koliko će fondovi za spašavanje biti veliki, nego koji je konačni cilj, smatra komentator DW-a.

Krune, dolari ili evri? Zavisno od toga koji se matematički trik primeni, može se doći do svote koja će ostaviti utisak na finansijska tržišta. Tako su verojatno mislili i ministri finansija EU-a kada su došli na smešnu ideju da svotu "zaštitnog kišobrana" krenu da preračunavaju u dolare da bi ona izgledala malo viša. Ali ni menadžeri fondova u dalekoj Aziji i Americi nisu toliko glupi da ne bi prozreli ovaj jeftini trik. evropljani su dakle ponosno objavili da su skupili "trilion" dolara - na nemačkom bilion - a zapravo je sve ostalo na 800 milijardi.

Situacija je i dalje nestabilna

A i ova svota je već malo frizirana jer je 300 milijardi već u obliku kredita razdeljeno Grčkoj, Irskoj i Portugalu. Ostaje još 500 milijardi koje bi mogle da se razdele ostalim problematičnim kandidatima: Španiji, Italiji, Sloveniji, Kipru. Da ova svota ne bi bila dovoljna za spas jedne velike članice evrozone znaju svi stručnjaci, a sigurno i ministri finansija EU-a. Do kolapsa novog pacijenta komu bi trebala reanimacija jednostavno ne sme doći. Stoga se uvek iznova mora ponavljati da se Španija i Italija ekonomskim reformama, konsolidacijom državnog budžeta i bolnim merama štednje moraju same izvući iz kaljuge. O konjunkturnim programima pritom nema govora, jer bi za njihovo finansiranje trebalo napraviti nove dugove.

Fondovi za spas, "protivpožarni zidovi" i krediti u nuždi ne bi smeli zemlje kojima preti zaoštrenje krize navesti na krivi zaključak da se mogu uljuljkati u sigurnost. Ovim milijardama se samo kupuje vreme u kojemu bi se posrnule zemlje trebale ponovno sopstvenim snagama osoviti na noge ako žele ostati u evrozoni. Da je grčki premijer kratko uoči ministarskog sastanka već fantazirao o trećem paketu pomoći za Grčku sigurno je krivi signal. Finansijska tržišta su trenutno relativno mirna. Kamate za italijanske državne obveznice su se snizile, ali još je prerano za prekid uzbune. Situacija je i dalje nestabilna.

Kupovanje vremena

Evropska centralna banka - paralelno s naporima članica evrozone - s jeftinim kreditima učestvuje u akciji spašavanja evropskog bankarskog sistema. Ovaj "zaštitni kišobran" centralne banke o kome se premalo govori zapravo je veći od onoga iz fondova. Ali i s ovim bankarskim "kišobranom" se kupuju samo tri godine vremena. Jer onda banke trebaju da vrate kredite. EU mora da iskoristi to vreme da u njemu okonča reforme bankarskog i finansijskog sektora. Pritom regulisanje finansijskih tržišta i povećanje sopstvenog kapitala banaka moraju biti prioritetni ciljevi. Samo tako se može obraniti od ponavljanja krize.

Članice Evropske unije moraju se naučiti pridržavati novih, strogih pravila fiskalnog pakta koja su u slučaju Španije opet olabavljena. Ako im to ne uspe, neće im pomoći nikakvi "protivžarni zidovi" i "zaštitni kišobrani". Jedan takav bi trebao biti sada uglavljen u Washingtonu, kod Međunarodnog monetarnog fonda. S nemalom svotom od 460 milijardi evra. Njime će i Kina, Indija, Brazil i ostale zemlje u razvoju biti uključene u spašavanje evrozone. Za mnoge evropljane to je - naopaki svet. Dužnička kriza ni u drugim delovima sveta nije definitivno prošla. Dug SAD-a je na primer zastrašujuće visok. U Kini isto rastu finansijski baloni od sapunice koji će se jednoga dana rasprsnuti. Ako ti divovi počnu da posrću, svi visoki "protivpožarni zidovi" postaće samo - sitni zidići.