Cena obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u poslednjih pola godine drastično je skočila, pa umesto 8.000 evra, hektar najskuplje njive u našoj zemlji sada košta čak 16.000 evra.
- Pre pola godine jutro poljoprivednog zemljišta koštalo je do 5.000 evra, a sada je 8.000. To znači da je hektar sa 8.000 evra otišao na 12.000, a ima i onih koji traže 15.000 - kaže Miroslav Kiš, iz Asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Uzrok naglog poskupljenja oranica je, kako kažu agronomi, taj što se ulaganje u zemljište pokazalo kao najsigurnija investicija u kriznim godinama.
Zemlju uglavnom nude naslednici i potomci zemljoradnika koji žive u gradovima i nemaju nameru da se bave ratarstvom, pa prodaju nasledstvo. Poljoprivrednici po vojvođanskim i selima u centralnoj Srbiji ne prodaju zemlju.
- Kroz kupovinu oranica, mnogi novopečeni bogataši peru novac i ujedno ulaze u atraktivan biznis, kojeg očekuju sve bolji dani - tvrdi Milan Prostran, sekretar Privredene komore Srbije, zadužen za poljoprivredu.
Najkvalitetnije zemljište, černozem, kupuju domaći kupci koji su došli do para u tranziciji i strana lica preko ćerki firmi, tvrdi Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta.
- Stranac nalazi fizičko lice u Srbiji koje na osnovu „džepnih“ ugovora kupuje zemljište i onda u advokatskim kancelarijama sklapaju ugovor o pozajmici. Oranice se stavljaju pod hipoteku po toliko visokoj kamati tako da kupac, pošto ne može da vrati pozajmicu, ustupa zemljište strancu - objašnjava Ševralić.
Ostavi komentar