Kreditna aktivnost i aktivnost banaka je u potpunoj stagnaciji, a u nekim oblastima je i u padu, ocenio je generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić i ddoao da je to "posledica ekonomske situacije u zemlji, pada životnog standarda, neizvesnosti i opreznog pristupa i građana i banaka".
Ukupni krediti preduzeća, preduzetnika i građana u Srbiji na kraju maja iznosili su 2.253 milijardi dinara, što je 0,2 odsto manje nego na kraju aprila.
| Dugalić je rekao da se nastavlja se trend od prethodnih nekoliko meseci, skoro svi krediti su ili u stagnaciji ili u padu nominalno, a relano je pad kod svih kredita. Kako je rekao, kašnjenje u otplati kredita pravnih lica poraslo je sa 14,2 na 14,8 odsto, a kod građana je isto kao i ranije i iznosi 4,8 odsto. Ukupna docnja pravnih lica, preduzetnika i građana u maju iznosi 12,2 odsto. |
Najveći rast, od 1,5 odsto, imali su gotovinski krediti stanovništvu, koji su na kraju maja iznosili 175,9 milijarde dinara.
Stambeni i krediti za adaptaciju su bili u vrednosti 332,3 milijarde dinara, što je 0,3 odsto manje nego na kraju aprila, dok su potrošački krediti smanjeni za 1,1 odsto, na 28,5 milijardi dinara.
Poljoprivredni krediti su iznosili 30,4 milijarde dinara i za 0,9 odsto su veći nego na kraju aprila.
Još jedna realna posledica teške ekonomske krize.I to je još i blaga slika jer je sva dobit posledica dugoročnih kredita od ranije pa se javlja dobit od skoka evra,a prava slika je da su banke već u minusu i on će se povećavati svake godine jer je broj uzetih kredita sve manji a povećavaće se broj kredita kojima ističe rok.banke ustvari kriju svoje gubitke i prikazuju lažnu sliku.Istovremeno instrumenti obezbeđenja u slučaju neispunjavanja obaveza iz ugovora kredita (stanovi,kuće,druge nekretnine,preduzeća,automobili) koje banke dobijaju,a u stvari im se nametne su dodatni teret (treba plaćati komunalije za stan svaki mesec,ili održavati auto koji stoji na nekom placu) i đto je najgore svakim mesecom njihova realna vrednost je sve manja a banke drže fiksnu cenu i postaju sve manje konkurentni.Imamo primer da auto banka procenjuje na 13500 evra a realno se može kupiti i kupuje se za 10000 evra a stan u istoj ulici banka procenjuje na 60000 evra anovogradnja je 50000 evra.To je kao neko ko u planini na nedostupnom mestu ima hiljade kubika drva i računa da vrede desetine hiljada evra a realno bi svaka eksploatacija bile nerentabilna.A onda banke da spasu što se spasti da nude kredite sa kamatama koje ubijaju svaku želju za uzimanjem kredita,pa iste niko i ne uzima i posežu za instrumentima obezbeđenja (tipa zdravstvenog stanja) da bi se obezbedile pa još više odvraćaju klijente.Dakle jedna utopija koja neminovno banke vodi u propast,što se uostalom desilo u celoj Evropi gde ni stotine milijardi evra upumpane u bankarski sektor ne mogu da spasu isti.A situacija je prosta,kada narod troši na osnovne stvari celokupna primanja i mora da prodaje devize,ako ih ima ili druge dragocenosti,takođe ako ih ima,DAKLE AKO NEMA DOVOLJNO DINARA ON MORA DA JAČA,a ne kao što većina ekonomista misli i teoretiše da pada i da je realna vrednost 160 dinara,i isto tako ako kredite niko ne podiže BANKE MORAJU DA SNIŽE I PONUDU NOVIH KREDITA I DA POSTOJEĆIM KREDITIMA SNIŽE RATU,TJ KAMATNU STOPU,jer joj u interesu da obrće kapital,a ne da isti umrtvljuje,da ne bi postale bogataši sa hiljadama stanova,hektara zemlje i firmi koje po njima vrede milijarde a koje niko nikada neće da kupi.Neverovatno je da je Evropa propala sprovodeći takvu ekonomsku politiku a da mi pokušavamo sada da je sprovedemo na nagovor tih istih ljudi.Potrebno je potrošačko društvo sa minimalnim kamatnim stopama,kao što je u Nemačkoj,kao što radi Reno grupacija,da se obrće kapital makar sa minimalnom zaradom.Vrednost evra je trebutno realna,i nikakve kupovine i pradaje kao ni kamatne stope NBS ga ne drže.