Kako koja kriza dođe, svi se snađu nekako, a finansijske institucije najbolje. Da sve to uglavnom prođe pored njih, primetili su nadležni u Evropskoj uniji. Zato Evropska komisija namerava da naredne sedmice preporuči ograničavanje svih naknada kod platnih kartica.
Za sve vrednosne transakcije kod debitnih kartica provizija bi bila maksimalno 0,2 posto, a kod kreditnih 0,3 procenta.
Za pola godine 900 miliona zaradeJedna od računica rađenih proletos govori da su potrošači u prva tri meseca u Srbiji preko kartica platili usluge i robe vredne 48 milijardi dinara. Ako je na svakoj od tih usluga provizija bila bar procenat, jasno je da je bankarska zarada minimum 480 miliona dinara. Sada je prošlo i drugo tromesečje, a dok se podaci ne srede, može se pretpostaviti da se pazar duplirao te da su banke zaradile više od 900 miliona samo po tom osnovu. |
Mi nismo članica EU pa se na nas pomenuto ograničenje, i ako dobije zeleno svetlo od Komisije, neće odnositi.
O tome da li bi trebalo da sledimo primer EU i da i sami nešto preduzmemo stručnjak Mališa Đukić s Beogradske bankarske akademije kaže da "i banke i kartičari imaju mogućnost da taj trošak prekomponuju na, recimo, održavanje računa kod kartice ili na razne članarine za njih".
Sve je više trgovaca koji odbijaju da robu na sniženju prodaju preko kartica. Očigledno, da bi ostali konkurentni, provizije ne mogu da stanu u cenu. Kod nas su najmanje kod “dine” – 1 posto, dok se kod svetskih kartica kreću oko 2,5 procenta.
Na prvi pogled potrošač tu nije oštećen, ali finansijski stručnjak s Novosadskog univerziteta Siniša Ostojić smatra da je to samo skrivalica.
– Banke su tu dodale mnoge troškove pa, recimo, kod nekih morate da platite proviziju na odloženo plaćanje – objašnjava Ostojić. – Ona je jednaka kamati. U toj situaciji korisnik se oseća nemoćnim. Zato je odluka EU za pohvalu.
Ostavi komentar