Kao pečurke posle kiše poslednjih godinu dana nikle su radnje koje otkupljuju zlato i srebro. Ima ih na gotovo svakom ćošku, gotovo više nego pekara, a kako se cena zlata na berzama poslednjih godina gotovo učetvorostručila nema sumnje da su njihovi vlasnici napravili solidan biznis.
Vlasnici zlatara koji uz trgovinu imaju i svoju proizvodnju, nisu srećni što su dobili konkurenciju u ovakvim otkupnim radnjama.
| Cena koju oni plaćaju za gram zlata ili srebra varira, kako nam je rečeno, što od kretanja na berzi, što od komada koji onaj koji prodaje ima da ponudi. U Beogradu se ovih dana za gram plaćalo od 1.800 do 2.500 dinara u proseku. A biznis napreduje jer narod usled nemaštine poseže i za poslednjim adutima, porodičnim nakitom, zlatnim zubima, srebrnjacima ili zlatnicima. Otkupljivači ne biraju mnogo, ali će dobro zakinuti na lošijem komadu nakita. Iako ne postoje tačni podaci koliko se poslednjih godina otkupilo zlata od građana, prema nezvaničnim podacima, samo su beogradske zlatare tokom prošle godine otkupile nekih 45 kilograma zlata. |
Gde onda završi zlato koje otkupe oni koji se ne bave proizvodnjom? Zlatari koji su decenijama u tom zanatu, otkupljene dragocenosti uglavnom koriste za svoju proizvodnju. Oni drugi ga prodaju, a veliki deo toga odlazi u inostranstvo.
Zlato se može izvoziti iz zemlje samo sa dozvolom Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. I to neobrađeno zlato, ono koje je u obliku poluproizvoda, praha, žica, traka, lomljeno, odnosno nemonetarno, kao i monetarno zlato.
U Ministarstvu kažu da je za uvoz i izvoz zlata obavezno pribaviti dozvolu, kao i da se prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju u Službenom glasniku mora objaviti spisak roba za čiji je uvoz ili izvoz potrebna dozvola.
Prošle godine je izdato devet dozvola za izvoz zlata i jedanaest za izvoz srebra. Izvezeno je 131,7 kilograma zlata u vrednosti od 3,2 miliona evra, dok je izvezeno srebra u vrednosti od 2,2 miliona evra.
Ostavi komentar