Tekst objavljen: 06.03.2013 18:29        


Vlada Srbije veruje da postoji izlaz za državna preduzeća u krizi, poput Jata i Železare, dok pojedini ekonomisti smatraju da je zatvaranje jedino rešenje.

Može li i treba li država da spašava gubitaše

Vesti o javnim preuzećima proteklih godina uglavnom su se svodile na sabiranje gubitaka, i različite predloge za njihov spas. Do sada, međutim, ništa nije urodilo plodom.

Koliko su planovi koje nudi ova vlada realni i ostvarivi? Nijedan od njih nema velike šanse za uspeh sve dok društvo ne bude svesno cene koju mora da plati u tranziciji, i napravi rezove koji nisu uvek popularni, kaže Miodrag Zec, profesor političke ekonomije na Filozofskom fakultetu.
Jat trenutno duguje 170 miliona evra. Od toga 55 miliona evra duguje bankama u stečaju, čiji je najveći poverilac država, a 70 miliona evra nacionalni avio prevoznik duguje na ime kredita čiji je poverilac država.

Železara Smederevo, takođe bez uspeha, traži strateškog partnera. Kada ne radi košta 140 miliona dolara, pa je u okvuru plana B država rešila da uloži 165 miliona dolara i time pokrene proizvodnju.

Galenika beleži milionske gubitke. Krajem 2011. manjak te kompanije iznosio je 120 miliona evra, u toku je istraga koja će utvrditi kako su dve firme Galenici ostale dužne 90 miliona evra.

Ne treba zaboraviti i probleme EPS-a, Železnice, i ostala javna preduzeća.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Aleksandar Ljubić objašnjava da država ne može uvek da se ponaša u skladu sa trenutnim stanjem na tržištu.

- Ako vi ugasite tu drugu veliku peć, vi onda nemate čeličanu, nego imate nekretnine, koje ne vrede ništa. Drugo, čelik koji mi proizvedemo možemo da prodamo jer smo jedina čeličana u regionu - kaže Ljubić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
javna preduzeća gubitaši Srbija preduzeća kompanije

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana