Među 778.000 kandidata na birou, poslu se nada i 1.624 maloletnika, od kojih je 777 devojaka. Kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, svi su oni odustali od ”visokih škola” i odlučili da što pre počnu da zarađuju kakve-takve plate. Ipak, u prošloj godini do radnog mesta došlo je njih 500. Ostali još čekaju.
- Najčešće su se zapošljavali oni koji imaju bilo kakav zanat u rukama, a to su uglavnom oni između 17 i 19 godina sa srednjim obrazovanjem u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju - objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ.
| Svi koji su uspeli da se zaposle, pričaju u NSZ, obavljaju jednostavne poslove u oblasti komunalnih usluga, kao što je održavanje zelenila i slično, ali rade i kao pomoćni radnici u građevinarstvu, trgovci, kasiri, alatničari, šivači, elektromonteri, kuvari, elektroinstalateri, autoelektričari, elektrotehničari, monteri, medicinske sestre, administrativni radnici... |
U Ministarstvu rada kažu da radni odnos sa mlađima od 18 godina može da se zasnuje samo uz pisanu saglasnost roditelja i pod uslovom da takav rad ne ugrožava zdravlje. To se procenjuje na osnovu lekarskih nalaza koji prethode zaposlenju.
U praksi, međutim, malololetni radnici nisu uvek zaštićeni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, gotovo svaki treći mladi čovek radi ”na crno”.
- Kriza je krivac što sve više maloletnika radi u sivoj zoni, pa čak i noću. Poslodavci ih angažuju za promocije, ali i kao konobare, trgovce, prodavce u kiosku... i to bez ikakvih ugovora o radu - kaže Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.
Ostavi komentar