Srbi su se digli na ustanak da ne bi plaćali porez Vizantiji ali su ga, istovremeno, uzimali od starosedelaca koje su pokorili, piše Mita Petrović, član Kraljevske srpske poreske uprave u svojoj knjizi „Finansije i ustanove obnovljene Srbije“, objavljenoj u Beogradu 1897. godine.
Kada je formirana srpska država, porez su morali da plaćaju i Srbi.
| Kada su u pitanju rudni prihodi, oni su ustanovljeni zbog činjenice da je „glavno industrijsko preduzeće u Srbiji bilo rudarstvo, koje se prvi put javlja u 13. veku, pod vladom kralja Vladislava". Prva rudarska mesta u Srbiji bila su Brvenik, Brekovo, Rudnik, Rogozno, Trepča i Gračanica, a nakon toga su se otvorili Kopaonik i Novo Brdo. Ovaj poslednji je ujedno bio i najznačajniji u doba cara Dušana, kada je obezbeđivao godišnji prihod od oko pet miliona dinara. |
U slučaju kada bi car „kakvo zemljište ustupio selu, onda je za izdatu tapiju carski sekretar dobijao čak 450 dinara, a ako je zemljište ustupljeno celoj oblasti, onda bi od svakog sela iz te oblasti dobijao po 450 dinara! Pisar koji bi ove tapije prepisivao dobijao je 90 dinara“.
Novčane kazne i globe koje su se sprovodile po važećem Dušanovom zakoniku bile su za to doba veoma visoke. Ukoliko bi vlastelin ubio slobodnog stanovnika morao bi da plati 15.000 dinara, a u obrnutoj situaciji, kazna je iznosila 4.500 dinara.
Za provale u kuće se plaćala kazna od 1.000 dinara, a isti iznos je važio i ukoliko neki vlastelin psuje i huli na veru, dok je za takav prekršaj slobodni stanovnik plaćao 180 dinara.
Ako bi neki vlastelin ili carinik „bez razloga zaustavio trgovca u daljoj trgovini“ kazna je iznosila 4.500 dinara, a ako bi neko od njih „poharao putnika, kazna je iznosila 7.500 dinara. Ko od ove dvojice samovlasno uhapsi trgovca, plaćao je takođe 7.500 dinara“. Još gore je prolazio zakleti porotnik ako na sudu slaže kako bi spasao krivca, koji je za to plaćao 15.000 dinara.
Ostavi komentar