Ako radnik iskoristi odmor, pa da otkaz, da li gazdi nešto duguje

Godišnji odmor se uvek posmatra kao osnovno i neotuđivo pravo zaposlenih

Međutim, sve češće se u praksi postavlja pitanje šta se dešava ako radni odnos prestane pre kraja kalendarske godine, a zaposleni je već iskoristio ceo godišnji odmor. Da li poslodavac tada može da traži da mu se "višak" vrati kroz naknadu štete?

Advokat Branislav Vještica objašnjava da Zakon o radu, u članu 163, propisuje da zaposleni snosi odgovornost za štetu koju je eventualno naneo poslodavcu, piše Biznis.rs.

– Ova opšta norma otvara prostor da poslodavac pokrene postupak za nadoknadu štete i u slučaju kada je zaposleni iskoristio godišnji odmor koji mu realno ne pripada, jer mu radni odnos prestaje pre kraja kalendarske godine. To znači da ako je radnik, na primer, u julu već iskoristio ceo godišnji odmor za tu godinu, a zatim u avgustu dao otkaz, poslodavac može da tvrdi da je isplatio novac za dane odmora koje zaposleni "nije zaradio", jer bi prema zakonu imao pravo samo na srazmerni deo odmora – navodi Vještica.

Pravo na srazmerni deo

Zakon detaljno uređuje pravo na odmor u godini zasnivanja ili prestanka radnog odnosa. Zaposleni stiče pravo na korišćenje nakon mesec dana neprekidnog rada, a ako radni odnos prestaje pre isteka kalendarske godine, ima pravo samo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec rada.

– Na primer, ako radnik ima pravo na 20 dana odmora godišnje, a zaposlio se 1. jula, onda mu za šest meseci rada sleduje 10 dana odmora. Sve preko toga bilo bi više od zakonskog prava. Upravo tu se otvara mogućnost za spor – ukoliko je zaposleni već iskoristio svih 20 dana, a nije odradio celu godinu, poslodavac može smatrati da je oštećen – objašnjava sagovornik.

Poslodavci najčešće u rešenju o prestanku radnog odnosa navode da je zaposleni već iskoristio godišnji odmor. Na taj način dokumentuju eventualni osnov za potraživanje. Ako veruju da je nastala materijalna šteta, mogu da pokrenu zahtev za naknadu štete.

– Ipak, teret dokazivanja uvek je na poslodavcu. Mora pokazati da je odmor iskorišćen protivno zakonu i da je time nastala konkretna finansijska šteta. Sudovi ovakve zahteve razmatraju strogo, jer je korišćenje odmora zakonsko pravo, pa se samo u izuzetnim okolnostima može tretirati kao štetno ponašanje – ocenjuje Vještica.

Kad se odmor plaća, a kad traži povrat?

Zakon ne dozvoljava da se godišnji odmor zameni novcem, osim u jednoj situaciji: kada zbog prestanka radnog odnosa ne postoji realna mogućnost da se iskoriste preostali dani. Tada poslodavac mora da isplati novčanu naknadu u visini prosečne zarade za svaki neiskorišćeni dan, i to u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

Zakonodavac je strogo ograničio ovu mogućnost, s ciljem da se godišnji odmor koristi radi očuvanja zdravlja i radne sposobnosti – svrha koja se ne može zameniti novčanom isplatom.

– U praksi se ovakvi sporovi uglavnom rešavaju dogovorom – kroz korekciju obračuna poslednje zarade ili kroz sporazumne aranžmane. Iako zakon omogućava pokretanje postupka, on ujedno podseća da je godišnji odmor više od "računske kategorije" – to je pravo koje služi očuvanju radne sposobnosti, a ne povod za sudski spor – zaključuje advokat Branislav Vještica.