U Srbiji je praksa obezbeđivanja ishrane zaposlenima u radnom odnosu veoma česta, a poreski tretman tog davanja direktno zavisi od načina na koji je obrok organizovan
Prema važećem Zakonu o porezu na dohodak građana, svako davanje koje zaposleni dobije od poslodavca, bilo da je u novcu ili u naturi, smatra se primanjem iz radnog odnosa. U ovu kategoriju spada i hrana, to jest obrok koji radnik dobija kao beneficiju. Ipak, Zakon jasno razlikuje situacije u kojima je ova pogodnost oporeziva od onih kada je oslobođena plaćanja poreza i doprinosa.
Ishrana u naturi je oslobođena poreza
Poreski savetnik Milan Radošević objašnjava da se ishrana ne smatra oporezivim primanjem ukoliko poslodavac organizuje obroke u okviru sopstvenih prostorija (menza) ili putem ugovorenog keteringa, i to bez naknade ili po ceni nižoj od tržišne.
- Uslov je da je obrok obezbeđen svim zaposlenima ili određenim kategorijama radnika prema objektivnim kriterijumima, kao što su smenski rad, rad na terenu ili u otežanim uslovima - pojašnjava Radošević u razgovoru za Biznis.rs.
U takvim slučajevima, troškove snosi isključivo poslodavac iz svojih sredstava, te se smatra da radnik ne ostvaruje prihod. Praktično, kompanija koja ima sopstvenu menzu ili obezbeđuje ketering besplatno ne plaća porez na te obroke.
"Topli obrok" se oporezuje kao deo zarade
Suprotan je slučaj kada poslodavac isplaćuje zaposlenima određeni novčani iznos kao naknadu za ishranu, što je u praksi poznato kao "topli obrok".
- Na njega se primenjuju sve obaveze po osnovu poreza na zaradu i doprinosa za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i na ostali deo plate. Dakle, topli obrok u novcu uvek ulazi u osnovicu za obračun poreza i doprinosa, dok to nije slučaj kada je ishrana obezbeđena u naturi, kroz organizovani obrok - navodi poreski savetnik.
Dakle, ako poslodavac isplaćuje određenu sumu novca svakog meseca na ime toplog obroka, taj iznos se tretira kao zarada i mora biti oporezovan.
Pravni okvir i PDV tretman
Važno je naglasiti da Zakon o radu ne obavezuje poslodavca da obezbedi ishranu. Odluka o tome se najčešće donosi kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom.
- Kada poslodavac dobrovoljno odluči da uvede pogodnost ishrane, poreski tretman zavisi isključivo od načina na koji je ta pogodnost organizovana da li se ishrana obezbeđuje u naturi ili isplaćuje u novcu - kaže Radošević.
Sa računovodstvenog aspekta, troškovi organizovane ishrane priznaju se kao rashod u poreskom bilansu poslodavca, pod uslovom da su propisno dokumentovani računima ili ugovorima. To poslodavcu donosi poresku efikasnost.
Iz agencije Fincon dodaju da obveznik PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu izdataka za ishranu zaposlenih ukoliko obroke priprema i poslužuje u sopstvenom restoranu zatvorenog tipa (menzi) uz naknadu. U tom slučaju, poslodavac ima obavezu da na naplaćenu naknadu obračuna PDV.
- Prema članu 29. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV, obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza za ishranu zaposlenih osim kada naplaćuje naknadu za tu uslugu u sopstvenim ugostiteljskim objektima - zaključuju iz agencije.
Ostavi komentar