EUR 119,19 USD 100,88 CHF 102,78

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.10.17. :: 119.2094 rsd

Tekst objavljen: 10.05.2015 11:37        


Jedan od ključnih odgovora koji bi valjalo znati pre nego što položite novac na štednju je onaj koji odgovora na pitanje „Hoće li vam taj novac biti potreban tokom perioda oročenja?“

Podižete novac sa štednje pre vremena? Evo šta vas čeka

Ukoliko ste sigurni da vam novac neće biti potreban i smatrate da ćete biti odlučni u tome da ne dirate svoju štednju u tom periodu, slobodno izaberite neku od klasičnih štednih ponuda koje vam nude domaće banke.

Međutim, ukoliko niste sigurni da vam novac koji stavite na štednju neće zatrebati ili znate unapred da vas čeka neki veći finansijski izdatak, možda bi pametnije bilo da izaberete vid štednje koji omogućuje da makar i delimičnu sumu depozita podignete, a da to ne utiče na kamatnu stopu.

Takvih ponuda ima u našim bankama, pa ih dobro prostudirajte i odaberite onu koja vam najviše odgovara.

A šta ako je već kasno?

Štediše, naravno, mogu da jednostavno i jednostrano raskinu ugovor i da podignu novac, odnosno da "razoroče štednju". Međutim, odluka da podignete novac iz banke pre nego što je istekao rok oročenja koji ste potpisali u ugovoru može skupo da vas košta.

Za početak, imajte u vidu da je raskid ugovora o štednji za banku nepredviđena situacija. Zbog toga vam ni jedna banka neće odmah isplatiti novac. Da biste dobili novac pre oročenja morate da podnesete zahtev, pa čak i u tom slučaju može se desiti da vas banka odbije.

Pojedine banke, naime, u svojim uslovima oročavanja depozita zadržavaju pravo da odbiju zahtev za raskid ugovora pre roka.

To međutim, možda i nije najgore što može da vam se desi. Uslovi ponekad mogu da budu tako oštri da, ukoliko raskinete ugovor o štednji, ne dobijete ni dinar kamate već samo novac koji ste prvobitno uložili ili da vam se obračuna kamata po kamatnoj stopi kao za štednju po viđenju, što bi vam donelo mnogo nižu kamatu nego za oročenu štednju.

Takođe, pravila poslovanja nekih banaka obavezaće vas i da platite penale za raskid ugovora i proviziju za gašenje štednog računa, pa možete na kraju izaći iz banke sa manje novca nego što ste incijalno položili.

Svakako, ukoliko su okolnosti takve da nemate izbora, moraćete da se pomirite sa svom gore navedenim. Ipak, razmislite još jednom na vreme o tome za koju vrstu štednje je bolje da se odlučite.

Da ne bude kasno.

4 komentara

  1. User image
    Karuzo 27.07.2015 18:31

    Dakle, banke su najveći lihvari koje je svet video.
    Kamata na deviznu štednju je u rasponu od 0,6 do 1,4 % na godišnjem nivou manje 15% za porezu, tj. na uplaćeni iznos od 10 000 evra od 45 do 120 evra približno.
    Istovremeno, ista banka obrćući taj vaš novac, ubire od 4,5 do 8 % godišnje za plasman stambenih kredita, a 15 do 20 % na godišnjem nivou za razne vrste kratkoročnih kredita.
    Više vam se isplati da stavite novac u slamaricu, pozajmite na ulici od zelenaša ili sami dajete pozajmice po minimalnim kamatnim stopama, npr 1 % mesečno, kupite nekretninu koju posle izdajete, uložite u biznis i obrćete sredstva.

  2. User image
    Nikola 28.09.2015 16:12

    Legalni lopovi.

  3. User image
    ana 19.10.2015 12:34

    banke obicni zelenasi

  4. User image
    deda Cane 11.01.2016 11:02

    Uložite u mts banku jer je koliko-toliko naš, još uvek kao i Dunav osiguranje. Najbolja stopa i nema da čuvaš kući pod strahom.

Ostavi komentar



Povezane teme:
Nedelja štednje banke zaštita klijenata banke prava klijenta banke klijenti banke klijent banke oročena štednja štednja bez razoročenja kamata na štednju kamate na štednju štediše štednja