Prepelice počinju da nose jaja već sa šest do sedam nedelja, a za njihov uzgoj nije potreban veliki prostor. Proizvodnja može da donese značajan prihod, ali isplativost najviše zavisi od troškova hrane i sigurnog plasmana jaja.
Uzgoj prepelica predstavlja jednu od mogućnosti za dodatni posao u poljoprivredi, posebno za domaćinstva koja raspolažu odgovarajućim objektom. Za razliku od klasične živinarske proizvodnje, ne zahteva velike površine zemljišta, a ptice relativno brzo sazrevaju i počinju da nose jaja.Ipak, mali prostor i brzo sazrevanje ne znače automatski i veliku zaradu.
Da bi proizvodnja bila isplativa, potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove za držanje ptica, kvalitetnu hranu i, što je možda najvažnije, dovoljno kupaca. Prepeličja jaja prodaju se u marketima, prodavnicama zdrave hrane, na pijacama i direktno sa poljoprivrednih gazdinstava. Na domaćem tržištu pakovanje od 12 komada može da košta oko 230 do 245 dinara, dok se kod direktne prodaje mogu pronaći i niže cene.
Prema jednom od objavljenih cenovnika domaćih proizvođača, 12 jaja prodaje se za oko 200 dinara, 30 komada za 400 dinara, a pakovanje od 120 jaja za približno 1.300 dinara.
Prepelice počinju da nose jaja već sa šest nedelja
Za proizvodnju se najčešće koriste japanske prepelice, koje su poznate po brzom sazrevanju i relativno visokoj nosivosti. Jaja mogu da počnu da nose već sa šest do sedam nedelja, a od jedne ženke u dobrim uslovima može se dobiti približno 250 do 290 jaja godišnje.
Zbog male veličine, prepelice ne zahtevaju veliki prostor. Najpogodniji su suvi, zatvoreni i dobro provetreni objekti u kojima je moguće održavati stabilnu temperaturu, higijenu i odgovarajuće osvetljenje. Pticama je potrebna izbalansirana hrana i stalno dostupna čista voda. Odrasla prepelica dnevno pojede približno 25 do 30 grama hrane, pa upravo ishrana predstavlja jednu od najvažnijih stavki u troškovima proizvodnje.
Mužjaci nisu neophodni ako je cilj isključivo proizvodnja jaja za ishranu. Ženke nose i neoplođena jaja, dok je mužjake potrebno držati ukoliko proizvođač planira proizvodnju podmlatka, piše Bizportal.
Koliko novca je potrebno za pokretanje proizvodnje?
Početna ulaganja zavise od broja ptica, stanja objekta i opreme. Potrebno je obezbediti kaveze ili odgovarajući sistem držanja, hranilice, pojilice, ventilaciju, osvetljenje i prostor za skladištenje hrane.U jednom domaćem primeru, proizvođač je početkom 2025. godine naveo da je za farmu sa 600 prepelica, od kojih je 450 ženki i 150 mužjaka, bilo potrebno oko 3.500 evra za nabavku ptica i kaveza. Ovaj iznos predstavlja primer ranijeg ulaganja, a ne aktuelnu tržišnu ponudu za 2026. godinu.
Troškovi danas mogu biti drugačiji, u zavisnosti od opreme i načina organizacije proizvodnje. Početnicima se savetuje da ne kreću odmah sa velikim jatom. Manja proizvodnja omogućava da se prvo ispita potražnja, pronađu kupci i utvrdi koliko posao zaista može da donese.
Koliki prihod može da ostvari farma sa 450 prepelica?
Jedan od načina da se proceni potencijal proizvodnje jeste računica za farmu sa 450 ženki. Ako se pretpostavi prosečna nosivost od 75 do 80 odsto, dnevno bi se moglo dobiti između 337 i 360 jaja. Na mesečnom nivou to je približno 10.000 do 10.800 jaja.
Ukoliko proizvođač uspe da proda 10.000 jaja mesečno, prihod bi zavisio od prodajne cene:
- po ceni od 12 dinara za jaje - 120.000 dinara;
- po ceni od 15 dinara - 150.000 dinara;
- po ceni od 17 dinara - 170.000 dinara
- po ceni od 20 dinara - 200.000 dinara.
Međutim, ovo je prihod, a ne čista zarada. Od njega treba odbiti troškove hrane, ambalaže, električne energije, vode, veterinarske zaštite, dezinfekcije, transporta i zamene jata.
Za 450 ženki potrebno je približno 338 do 405 kilograma hrane mesečno, što znači da trošak ishrane može značajno da utiče na konačnu računicu. Zbog toga visoka proizvodnja ne garantuje i dobru zaradu. Ako nema dovoljno kupaca, deo jaja može ostati neprodat, a troškovi proizvodnje nastavljaju da rastu.
PREPORUKA
Balkanac postao vlasnik austrijskog giganta - Preuzeo kompaniju staru 126 godina
vest
U zemlji šljive zasadili lavandu - Brat i sestra iz Čačka imaju proizvod koji osvaja tržište
savet
Napustili rodni kraj, pa se vratili i napravili čudo - Njihov proizvod osvaja svet
biznis
Gde se najviše isplati uzgajati prepelice?
Za uzgoj prepelica nije neophodno imati veliko poljoprivredno zemljište. Mnogo je važnije obezbediti odgovarajući objekat sa dobrom ventilacijom, izolacijom, vodom i strujom. Seoska domaćinstva i izdvojeni objekti na periferiji mogu biti pogodni za ovu proizvodnju, posebno ako imaju prostor za skladištenje hrane i dobar pristupni put za dostavu proizvoda. Prepelice mogu da se uzgajaju i u manjim objektima, ali je u komercijalnoj proizvodnji neophodno proveriti veterinarske i higijenske uslove, kao i obaveze koje se odnose na registraciju gazdinstva i objekta, bezbednost hrane, pakovanje, deklarisanje i promet jaja.
Ko kupuje prepeličja jaja?
Plasman je jedan od najvažnijih faktora za uspeh ovog posla. Proizvođači mogu da prodaju jaja na lokalnim pijacama, direktno potrošačima, prodavnicama zdrave hrane, manjim marketima, restoranima i hotelima. Posebno je značajna direktna prodaja putem društvenih mreža. Na taj način proizvođači mogu da izgrade bazu stalnih kupaca i organizuju redovnu dostavu.Restorani mogu biti zanimljivi kupci zbog upotrebe prepeličjih jaja u predjelima, salatama i dekoraciji jela. Ipak, saradnja sa ugostiteljskim objektima zahteva redovnu isporuku, stabilan kvalitet i pouzdanost.
Da li se proizvodnja prepeličjih jaja isplati?
Uzgoj prepelica može biti zanimljiv dodatni posao za domaćinstva koja imaju odgovarajući prostor i mogućnost da sama organizuju prodaju. Relativno mali prostor i brzo sazrevanje ptica predstavljaju prednosti, ali proizvodnja zahteva svakodnevnu brigu, kontrolu higijene i redovno ulaganje u hranu. Najveći potencijal za zaradu imaju proizvođači koji uspeju da izgrade mrežu stalnih kupaca i prodaju direktno, umesto da se oslanjaju isključivo na veleprodaju.
Ostavi komentar