Država, privreda i stanovništvo u Srbiji zaduženi skoro 100 milijardi evra

Kada se sabere ukupan dug po svim osnovama, država, privreda i stanovništvo u Srbiji su zaduženi skoro 100 milijardi evra kroz javni dug, spoljni dug privrede i stanovništva i dug po osnovu prispelih stranih investicija, odnosno imovine kojom raspolažu nerezidenti

Srbija je neto dužnik po osnovu stranih investicija za više od 48 milijardi evra. Naime, obaveze po osnovu priliva stranih investicija su 82,9 milijardi, dok je ukupan iznos domaćih ulaganja 34,6 milijardi, pokazuje analiza podataka o međunarodnoj investicionoj poziciji Srbije na portalu makroekonomija.org .

Na strani aktive, preovlađuju ostale investicije i devizne rezerve od preko 16 milijardi evra. Ostale investicije čine uglavnom trgovački i komercijalni krediti i gotov novac na računima u inostranstvu. Kod obaveza po osnovu stranih investicija naročito su osetljive pozicije reinvestiranja dobiti od preko osam milijardi evra i dužnički instrumenti od preko 10 milijardi evra.

Kada se sabere ukupan dug po svim osnovama, država, privreda i stanovništvo su zaduženi gotovo 100 milijardi evra kroz javni dug, spoljni dug privrede i stanovništva i dug po osnovu prispelih stranih investicija, odnosno imovine kojom raspolažu nerezidenti.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Preveliki rizik od „bekstva“ stranog kapitala

Ako se tome doda i pasiva banaka koje su gotovo stoprocentno i stranom vlasništvu i to novčana rezerva kod NBS u iznosu od preko 900 milijardi dinara ili 8,3 milijarde evra, obaveze prema inostranstvu od 722 milijarde i kapital i rezerve od 702 milijarde, ukupna otvorena pozicija banaka je 20 milijardi evra.

Iz navedenih podataka proizilazi da se ekonomski i društveni život u Srbiji praktično održava u krhkom i nestabilnom ambijentu, kroz kumuliranje javnog duga države, spoljnog duga države i privrede i vlasništva kojim raspolažu nerezidenti nad privredom i finansijskim sistemom.

Ova pozicija čini državu veoma ranjivom na spoljne šokove i rizik od „bekstva kapitala“, što značajno utiče na ukupni suverenitet Srbije u međunarodnim odnosima, na njenu političku i ekonomsku poziciju, zaključuje se u analizi.