U kojoj se valuti najviše isplati štedeti novac? Pitanje deluje vrlo jednostavno, ali odgovor na njega, ukoliko zaista želite da štednjom ostvarite zaradu, često baš i nije tako lako dati.
Jednostavan odgovor bi bio da je najbolje štedeti u valuti u kojoj vam se nudi najveća kamata. Nažalost, taj odgovor bi mogao da se pokaže kao pogrešan a to biste mogli da shvatite tek nakon što period oročenja istekne i kamata koju dobijete ne bude ono što ste očekivali.
Da je visina kamate jedini kriterijum ne samo što bi svi u Srbiji uveliko štedeli u dinarima već domaće banke ne bi mogle da se odbrane od stranih štediša koje bi dvocifrene godišnje kamate na dinarsku štednju sigurno privukle.
Ovako, broj onih koji štede u dinarima, iako bankari tvrde da je u stalnom porastu, i dalje je zanemarljiv u odnosu na one koji novac oročavaju u strenoj valuti, najčešće evru.
Evo kako izgleda srpski štediša: Koliko, gde i kako štedi |
Evro je, doduše, praktično (ne)zvanična valuta u Srbiji do mere da kakvo god nečije znanje iz matematike bilo sa sigurnošću će vam preračunati dinare u evre i obrnuto. Ali nije to jedini razlog.
Štednja, naime, predstavlja način za očuvanje vrednosti novca ali i uvećanje vrednosti u odnosu na visinu inflacije. Jednostavno rečeno, ukoliko je visina ostvarene kamatne stope na položenu štednju veća od stope inflacije u zemlji u čijoj valuti štedite - štednja je isplativa.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Zato dok tragate za najpovoljnijom kamatom imajte u vidu i visinu inflacije, kako trenutnu tako i očekivanu, kako biste preciznije izračunali isplati li vam se štednja u toj valuti uopšte.
Kako Srbija sve do 2013. nije uspevala da značajnije drži godišnju inflaciju van dvocifrenih vrednosti ni visoke kamate na štednju u dinarima nisu garantovale zaradu po isteku oročenja pa je i interes za tu vrstu štednje bio srazmerno mali. Prošle godine, pak, inflacija je bila znatno manja od kamata koje su banke nudile pa je i štednja u dinarima bila puno isplativija.
I bankari zato kažu da interesovanje za dinarske depozite raste. Ipak, problem i dalje predstavlja nedovoljno poverenje u stabilnost domaće valute. Nekad je to bila marka, a danas se sve računa i preračunava u evre. Duh devedesetih, stare devizni štednje, Jezde i Dafine, hiperinflacije teško je odagnati.
Sa druge strane, ekonomisti će često reći da je najbolje da štedite u valuti u kojoj zarađujete i u kojoj nameravate da potrošite ušteđeni novac.
Najvažniji razlog leži u tome što ćete ukoliko svoju ušteđevinu u dinarima pretvorite u evre pa ih položite na štednju da biste ih nakon toga razmenili u dinare kako biste, na primer, platili račune izgubiti deo novca na razlikama između prodajnih i kupovnih kurseva u menjačnicama. I to je trošak koji treba da imate na umu kad donosite odluku u kojoj valuti ćete štedeti.
A što se tiče samih kamatnih stopa u Srbiji evo kako stoje stvari. Uporedna tabela prikazuje koje banke nude najveće kamate po različitim valutama.
Naravno, ne treba zaboraviti i to da se na ostvarenu kamatu na štednju u devizama plaća 15 procenata poreza koji se ne plaća na dinarsku štednju.
Izračunajte koja vam se ponuda štednje najviše isplati |
Zasto niste dali i kolika je kamate na euro u Banci inteza?
Kod stednje u evrima trebalo je d aobagatite malo ponudu. BNilo bi lepo i da ste dali neki primer, recimo 100.00o stednje orocene na godinu dana jednako je toliko, i posle svih placanja tamo i vamo koiko je to nama ostalo.
Vidim da su "srpske" banke na vodecim pozicijama, uglavnom, ali iskreno u njih nemam ni najmanje poverenja. Posebno nakon Univerzal banke koja je prosla ovako kako je prosla i kada su se oni koji su se stedeli tamo oprostili od novca ako su imali vise od 50.000.
Штедња у динарима поред инфлације носи и ризик драстичног губитка вредности новца услед пада вредности динара у односу на евро. Док у супротном случају, када се штеди у еврима, промена вредности динара углавном надокнађује трошкове конверзије и остварује се добитак од камате. Ове рачунице се углавном односе на кратак рок док се за дужи временски период може показати да је ипак било боље штедети у динарима. Проблем са финасијама је у томе што се уназад све лепо види док је поглед у будућност једино меродаван али и веома несигуран. Проблем је и то што будућност финансијских параметара није превише у функцији њихових вредности из прошлости.