Srbija se vratila slobodnom tržištu mleka i mlečnih proizvoda, rafovi su ponovo puni, ali je cena sada veća nego pre nestašice, a značajno odstupa u odnosu na pre godinu dana
Za razliku od oficijelne državne statistike, koja poskupljenja, odnosno inflaciju, meri kroz 115 stavki proizvoda i usluga koje najčešće kupuju potrošači, građani je gledaju kroz rast cena onoga što koriste svakodnevno i što ih najviše „boli“. A to je svakako hrana.
Zbog toga se građani pitaju „gde je to mereno“ kada im Republički zavod za statistiku (RZS) kaže da je su cene (u proseku) do avgusta ove godine porasle (samo) 13,2 odsto u odnosu na one iz avgusta prošle godine.
I statistički više od 20 odsto…
Kažemo „samo“ jer građani znaju da im je samo hrana poskupelo nekoliko puta više od toga. I u pravu su, mereno na primer cenom mleka i mlečnih proizvoda. Čak nisu ni svesni koliko mnogo, jer ne pamtimo baš sve cene unazad godinu dana ni nečega šta kupujemo svaki dan.
Možda i bolje za živce, jer cene iz supermarketa pokazuju da je mleko danas skuplje 25 odsto nego što je bilo u oktobru 2021. godine, jogurt više od 40 odsto, a kiselo mleko gotovo 50.
Doduše, i RZS za kategoriju „hrana i bezalkoholna pića“ beleži skok cena od 20,4 odsto a samo za potkategoriju „mleko, sir i jaja“ 23,5 odsto, u godinu dana ali ni to nije ona inflacija sa rafova.
Naime, sa poslednjim skokom cena mleka koje su sada oslobođene državnog administriranja i više nemaju maksimalnu dozvoljenu cenu već se slobodno formiraju na tržištu, litar tzv. dugotrajnog (UHT) „Imlekovog“ mleka sada košta između 123 i 133,5 dinara. To je tek nešto iznad ranijeg državnog ograničenja od 129 dinara za mleko sa 2,8 odsto mlečne masti. Već u Crnoj Gori mleko je mnogo skuplje, oko 170 dinara.
Uvoz mleka iz Poljske
Drama koju je izazivala nestašica mleka u septembru brzo je razrešena prvo interventim uvozom mleka iz Centralne Evrope, a potom njegovim skidanjem sa liste ograničenja. Srpski farmeri svakako nisu oduševljeni što će u naredna tri meseca „Imlek“ uvesti 3.000 tona mleka iz Poljske, a „Laktalis“ oko 6.000 litara iz Češke, ali viša i slobodna maloprodajna cena daje im osnova da se bune što je otkupna cena sirovog mleka samo 38 do 53 dinara a privremeno uvećana premija 15 dinara. Potrošači će morati da se pomire s tim da je bolje da višu cenu koju plaćaju za evropsko mleko kada „nestane“ domaćeg, posredno daju našim farmerima umesto stranim.
Ova cena iz podataka za šest najvećih trgovinskih lanaca u zemlji koje vodi vebsajt Cenoteka.rs, je za 25 odsto veća nego što je bila početkom oktobra 2021. godine. Tada je srednja cena bila 99 dinara, a raspon je išao od 90 do 108 dinara.
Već u maju ove godine usledio je skok za 10 odsto, na prosečnih 109 dinara, pa se u septembru došlo na 115 dinara (rast cene 4,6 odsto), da bi potom posle mini krize, nestašice, interventnog uvoza pa popunjavanja rafova oslobađanjem cene ona došla na prosečnih 124 dinara. Kažemo, prosečnih, jer cena za litar u pojedinim radnjama prelazi i 170 dinara koliko je, setimo se, bila cena i pre nego što je u decembru 2021. uvedena kontrola cena osnovnih životnih namirnica.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Ko ne plati na mostu… plati na jogurtu
Kod jogurta je situacija još drastičnija. „Jogurt inflacija“ je za godinu dana došla na 40,4 odsto. Cena litra jogurta sa 2,8 odsto m.m. prošlog je oktobra bila samo 95 dinara. Onda je u maju bila prosečnih 116 dinara (22 odsto), pa u junu još 10 odsto, da bi u oktobru stigla na raspon od 130 do 150 dinara, ili više od 40 odsto.
Kao i kod jogurta, cene su se otele kontroli i kod kiselog mleka. Razlog tome svakako nije samo porast opšte inflacije, troškova proizvodnje (energija) i distribucije (gorivo), već i ograničenja cene mleka. Mlekare su ono što su i manje zarađivale na mleku nadoknađivale na onom čemu cena nije bila „zamrznuta“ – jogurtu, pavlaci, kiselom mleku ili siru. Jednako tako je i kod trgovaca – kada im ograničite maržu na nekom proizvodu, „guraće“ sličan na kome je marža slobodna.
I onda se dođe do toga da je čaša kiselog mleka oktobra 2022. godine prosečnih 37 dinara (od 35 do 40 po hipermarketima) a da je godinu dana ranije bila 25 dinara. I tu se najbolje vidi delovanje tržišta, jer visina poskupljenja u maju (12 odsto), junu (12,5) septembru (8,9) i oktobru (9,3) uopšte nije „kozmetička“ korekcija.
I na kraju, statistički podatak koji govori koliko je ovu inflaciju teško ispratiti. Cene hrane otišle su gore za, rekli smo zvaničnih 20,4 odsto a prosečena plata (poslednji podatak jul-na-jul je 73.114 dinara neto) samo 13 odsto.
Hrana poskupljuje, i to nema veze sa „Rusijom“
Iako je rusko-ukrajinski sukob postao naširoko korišćeni izgovor za sve, od inflacije do cena stanova, goriva, majstorskih usluga… u vezi sa cenom mleka situacija je prilično „domaća“. Problemi srpskog govedarstva, u koje spada i mlečno govedarstvo, su ogromni već decenijama, upozoravaju stručnjaci.
Državne subvencije su male u odnosu na konkurenciju, a uz to i kasne. Prema navodima govedara država im duguje devet milijardi dinara (oko 78 miliona evra) po raznim osnovama. Uvoz mesa i mleka, pogotovo u prahu, je slobodan i to bolje subvencionisani poljoprivrednici iz EU obilato koriste. Već to su dovoljni razlozi što je od 2014. godine broja pao sa 450.000 muznih krava na današnjih 190.000 i u istom periodu držanje krava „ugašeno“ na više od deset hiljada malih gazdinstava.
– Ako hoćemo da imamo meso i mleko, sad više nije pitanje ni da bude jeftino nego da ga kao zemlja imamo dovoljno, moramo da zaštitimo domaćeg proizvođača. On mora da bude tržišno nezavisan – kaže za 24sedam agroekonomski konsultant Žarko Galetin.
Ostavi komentar