Za grejanje stana od 60 kvadrata, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kilovatčasova
I pre početka grejne sezone, računica je napravljena – uglavnom se zna koliko će grejanje koštati. Prema podacima Agencije za energetiku, najjeftinije će proći oni koji koriste drva, a najviše novca ove godine moraće da izdvoje oni koji se greju na struju. Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac ističe da su podaci o cenama grejanja zabrinjavajući i upozorava da će gotovo svako ko koristi električnu energiju za grejanje tokom zimske sezone ući u crvenu zonu, prenosi RTS.
Za grejanje stana od 60 kvadrata, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kilovatčasova.
Najniže troškove za grejanje, prema podacima Agencije za energetiku, imaće domaćinstva koja se greju korišćenjem drva u područjima u kojima se drvo može nabaviti po nižim cenama, okvirno po 6.429 dinara po kubnom metru, a godišnji troškovi biće 53.000 dinara.Veće troškove, 87.600 dinara, imaće oni koji koriste skuplje ogrevno drvo, oko 9.000 dinara po kubnom metru. U odnosu na prethodnu sezonu, cene su veće do dva odsto. Domaćinstva koja koriste pelet, plaćaće oko 76.000 dinara, što je više nego lane za 17 odsto. Troškovi grejanja na prirodni gas biće, kao i prethodne sezone, oko 59.500 dinara i to je samo 6.500 skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta. Za ugalj biće potrebno 77.700 dinara i ovi troškovi ostali su na nivou iz prethodne godine.
Domaćinstva koja koriste propan butan gas moraju izdvojiti oko 172.000 dinara ili četiri odsto više nego prethodne godine.Troškovi grejanja električnom energijom su u odnosu na 2024. uvećani za četvrtinu. Domovi koji koriste TA imaće troškove od 102.700 dinara, samo ukoliko se koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje struje dva sata dnevno, uvećava troškove za oko 40 odsto, pa oni iznose 142.000 dinara. Domaćinstva koja koriste električnu energiju u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje moraju da izdvoje više od 250.000 dinara i to je najskuplji vid grejanja ove grejne sezone.
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac ukazao je da je Srbija podeljena u tri zone kada je reč o jeftinijoj struji.
- Beograd ima jeftinu struju od ponoći do osam ujutru, Vojvodina od 11 sati (uveče) pa do sedam, dok ostatak Srbije tu struju ima od 10 uveče do šest ujutru. Dakle, pokušajte da koristite što više električnu energiju tokom tog perioda, što kada postoje akumulacione peći je i moguće - naveo je Banjac.
On ističe da su podaci o cenama grejanja zabrinjavajući.
- Tih 9.000 kilovatsati koje treba potrošiti, oni nisu ravnomerno raspodeljeni tokom godine, najviše će se trošiti u decembru, januaru i februaru. Tako da će za tu potrošnju svako ko se greje na struju ući u crvenu zonu - istakao je profesor.
Naglasio je i da je odnos između najjeftinije struje noću i najskuplje struje u crvenoj zoni 12 puta.
- Dakle, svaki kilovatsat će biti 12 puta skuplji u toj zoni. Tako da što više u jeftinom periodu da se koristi struja, na sve načine da se smanji druga sporedna potrošnja, pošto ne smemo da ostanemo bez grejanja – redukcija korišćenja bojlera, da se manje koristi šporet, peć i drugi potrošači - kaže Banjac.
Koristiti klima uređaj u prelaznom periodu
Preporuka, kaže profesor, za sve koji imaju klima uređaje je da u prelaznom periodu njih koriste za grejanje, a da izbegavaju grejalice i električne radijatore.
- Tri puta će manje trošiti struje ako to rade. Nažalost, kako temperatura spoljašnjeg vazduha počinje da bude sve niža, efikasnost tih uređaja postaje manja i negde kada dođemo do nula ili čak u minus kada su u pitanju temperature, onda se one praktično izjednačavaju sa običnim grejnim telima, tako da tu više nemamo tu efikasnost - objasnio je Banjac.
Koliko košta grejanje preko toplana
Od 60 toplana u Srbiji, 28 ih je predalo zahtev za promenu cene, za sedam je taj zahtev odobren. Profesor Banjac napominje da u analizi o cenama grejanja nedostaje deo koliko novca treba izdvojiti ako se grejete energijom iz toplane.
- Mogu da razumem, zato što razne toplane imaju različite cene grejanja, ali mogli su da stave neki okvir. Na primer, većina Beograđana se još uvek greje na sistem ne naplate prema potrošnji nego po kvadratnom metru i za ovaj isti stan od 60 kvadrata platiće negde oko 105.000 dinara samo za grejanje tokom grejne sezonea. Znači, to ulazi u vrh grejanja što se tiče cena - dodao je Banjac.
Ukazao je i na jednu nelogičnost, a to je da je najjeftinije grejanje na prirodni gas, a 90 odsto toplana upravo to koristi kao energent.
- Toplane nabavljaju gas po komercijalnim cenama, a građani koji se greju za istu svrhu koriste taj jeftini gas kome je kontrolisana cena. Tu bi svakako nešto trebalo uraditi, jer ispada da oni koji se greju na sistem daljinskog grejanja plaćaju više od duplo više, a koriste isti energent - objasnio je Banjac.
Šta određuje cenu drva
Za kubik drva u septembru 2025. godine bilo je potrebno izdvojiti između 6.500 i 9.000 dinara u zavisnosti od regiona, to su podaci Agencije za energetiku. Drva su, kako pišu, bila najjeftinija na jugu Srbije, a najskuplja u Beogradu i Novom Sadu.
Profesor Banjac kaže da u cenu ulazi seča drveta, a tu se troši odrđena količina goriva, ali i cena transporta i radna snaga.
- Naravno da Vojvodina, koja je slaba sa šumom, slaba je tu seča, to se sve vuče iz zapadne Srbije, tako da je zbog toga tu i cena najviša. Vojvodina je dobro pokrivena gasom, gasna mreža prilično dobro raširena, tako da se u Vojvodini mahom greju na gas i nemaju toliki problem sa snabdevanjem drvnom biomasom - dodao je.
Južna i zapadna Srbija su bogate šumom, u tom delu ima puno i korišćenja sopstvenih šuma, što utiče na cenu grejanja.
- Oko 50 odsto stanovništva Srbije se greje upravo na drva, što je i dobro i nije dobro. Kada govorimo o bilansu obnovljivih izvora energije to je odlično, međutim to grejanje je često nekvalitetno, te peći su slabe energetske efikasnosti, mnogo biomase korstimo na taj način - objasnio je Banjac.
Profesor je istakao i da se prema podacima vidi da cena uglja ne raste, ali da bi ugalj trebalo izbaciti iz grejanja, jer je ekološki štetan.
- Imamo i po Beogradu nekoliko još kotlarnica, ne koje pripadaju sistemu daljinskog grejanja, nego individualnih, koji rade na ugalj i mislim da Ministarstvo životne sredine ima jedan program gašenja svega toga. Na tome bi trebalo i grad da poradi da se to pogasi, jer su to izuzetno veliki zagađivači - zaključio je Banjac.
Ostavi komentar