Nemačka će do 2030. godine većinu svoje električne energije dobijati iz obnovljivih izvora, a industrija će biti znatno efikasnija,
Energetska efikasnost nije trend, već nužnost, tvrdi dr Miroslav Kojadinović, član Nemačke savezne komisije za energetsku efikasnost u razgovoru za minhenski časopis "Energetska privreda" koji je urađen u saradnji sa industrijskim klasterom Hemija Jug u Minhenu.
Ovaj priznati stručnjak iza sebe ima veliki broj projekata, a takođe je i član Nemačke krovne organizacije sudskih veštaka (Bundesveband Deutscher Sachvertändiger und Fachgutachter). On danas učestvuje u radu komisije koja se bavi tumačenjem energetskih zakona, ali i onih propisa koji odredjuju norme u izgradnji novih stambenih i industrijskih postrojenja.
Kako ocenjujete trenutni nivo energetske efikasnosti u nemačkoj privredi, posebno u sektoru hemijske industrije?
- Hemijska industrija se trenutno nalazi pod velikim pritiskom transformacije. Međutim, u poslednje dve godine napravljen je značajan napredak. Mnoge kompanije se sve više oslanjaju na energetski efikasne procese, digitalizaciju proizvodnje i ulaganja u povrat toplote. Potrošnja energije po proizvedenoj jedinici značajno je smanjena u brojnim pogonima. Energetska kriza 2022/23. bila je svojevrsno buđenje - od tada se o efikasnosti više ne govori, već se ona aktivno sprovodi.
Koje konkretne mere je savezna vlada preduzela u poslednje dve godine kako bi podržala energetsku efikasnost i prelazak na obnovljive izvore energije?
- S jedne strane, pokrenut je program „Industrija.Efikasnost.2024+“, koji je namenjen prvenstveno malim i srednjim preduzećima. S druge strane, novi Zakon o energetskoj efikasnosti stupio je na snagu 2024. godine, i on definiše jasne ciljeve smanjenja i obaveze izveštavanja. Paralelno su prošireni javni pozivi za projekte u oblasti fotonaponskih sistema, energije vetra i zelenog vodonika - naročito za industrijsku upotrebu. Važno je napomenuti i da su se ubrzale administrativne procedure, ne samo da se dodeljuju sredstva.
U kojoj meri hemijska industrija još uvek oseća posledice energetske krize? Da li postoje uska grla ili pak nove šanse?
- Cene energije su se donekle stabilizovale, ali ostale su na višem nivou nego pre krize. To primorava mnoga preduzeća na inovacije. Neki pogoni su zatvoreni ili su preorijentisani, ali su se time otvorile i nove tržišne niše. Sada se, na primer, ulaže u elektrolizere za proizvodnju vodonika i u razvoj CO₂-neutralnih sirovina. Posledice su i dalje prisutne, ali strukturalne promene otvaraju dugoročne šanse.
Kakav je Vaš stav o ulozi vodonika u energetskoj tranziciji, posebno u industrijskom sektoru?
- Zeleni vodonik postaće ključni stub, naročito tamo gde električna energija nije dovoljan odgovor – na primer kod visokotemperaturnih procesa ili u sintezi hemikalija. Infrastruktura se trenutno gradi, a potražnja raste. Ipak, potrebni su jasni tržišni podsticaji i koordinisana evropska strategija. Vodonik nije univerzalno rešenje, ali je nezaobilazan element za klimatski neutralnu industriju.
Da li u Nemačkoj vidite dobru saradnju između politike, industrije i nauke kada je reč o energetskim pitanjima?
- Saradnja se značajno poboljšala. Dijalog između industrije, nauke i politike se intenzivirao. U Saveznoj komisiji za energetsku efikasnost svakodnevno vidimo koliko su važna praktična istraživanja i brze političke odluke. Naravno, još uvek postoje tenzije, ali zajednički cilj - postizanje klimatske neutralnosti - ujedinjuje različite aktere. Hemijski sektor, na primer, sve više sarađuje sa startapovima i univerzitetima kako bi se nove tehnologije što brže plasirale na tržište.
Ako bacimo pogled u blisku budućnost, gde će se Nemačka nalaziti po pitanju energije 2030. godine?
- Optimista sam. Ako zadržimo tempo koji smo imali u poslednje dve godine, Nemačka će do 2030. godine većinu svoje električne energije dobijati iz obnovljivih izvora. Industrija će biti znatno efikasnija, vodonična strategija će se razviti, a Nemačka će u Evropi biti prepoznata kao tehnološki lider. Međutim, da bismo to postigli, neophodno je da ulaganja, obrazovanje i smanjenje birokratije idu ruku pod ruku.
Šta lično priželjkujete za dalji razvoj energetskog sektora u Nemačkoj?
- Želim da vidim više hrabrosti za eksperimentisanje, za promene i za preuzimanje zajedničke odgovornosti. Energetska efikasnost nije samo tehničko pitanje, već društveni zadatak. Ako svi doprinesu - od politike, preko industrije, do potrošača onda ćemo tranziciju sprovesti ne samo ekonomski održivo, već i društveno pravedno.
Ostavi komentar