EUR 118,22 USD 100,97 CHF 101,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.05.18. :: 118.2202 rsd

Tekst objavljen: 11.04.2014 12:00        


Savet i privredi i stanovništvu je da treba uskladiti namenu sredstava sa ročnošću kredita koji se uzima - kaže Ivan Radojčić, zamenik predsednika Izvršnog odbora OTP banke, i objašnjava da "ako se ide na odmor, uzima se kredit na godinu dana. Ako se kupuje mašina za pogon, onda se uzima kredit na rok amortizacije mašine, a ne kratkoročne pare".

Radojčić: Oprez sa kreditima, uzimajte ih prema nameni Ivan Radojčić, zamenik predsednika Izvršnog odbora i direktor Poslovnog sektora OTP banke Novi Sad

Radojčić, u razgovoru za portal Kamatica, dodaje da se "kao i celo tržište i OTP banka suočava sa problemom nenaplativih potraživanja".

Udeo nenaplativih zajmova u bankama je, prema nekim informacijama, već oko 40 odsto. Kakvo je stanje sa nenaplativim kreditima u vašoj banci? Sa kojom vrstom pozajmica je najteže stanje u otplati?


Na sreću, mi smo problem uočili pre četiri godine. Tad smo oformili posebno odeljenje koje se bavi naplatom potraživanja, koje nudi klijentima mogućnost reprograma i restrukturiranja kako bi im se omogućilo da izmiruju svoje obaveze. Sve loše plasmane smo adekvatno pokrili i rezervisali. Danas razmisljamo kako da rastemo i akviziramo nove klijente.

Ko su problematičniji dužnici, stanovništvo ili privreda?

Definitivno je problematičnija privreda od stanovništva, a u okviru privrede u najtežoj situaciji su mala i srednja preduzeća. To je direktno vezano sa poslovanjem velikih sistema za koja su vezana mala i srednja preduzeća - ukoliko veliki sistem ima problema sa naplativošću i izmirivanjem obaveza, to se preliva na mala i srednja preduzeća te ona imaju problema sa izmirivanjem svojih obaveza prema bankama.

Na koji se način vaša banka nosi sa pitanjem nenaplativih kredita?

Razdvojili smo šta je zdrav portfolio, a šta je loš portfolio, kojim se bavi posebno odeljenje, koje u dnevnoj komunikaciji sa klijentima pokušava da nađe način da se relaksiraju i da na vreme izmiruju svoje obaveze. Dakle, nije samo stvar naplatiti obaveze, nego omogućiti klijentu da preživi i plaća svoje obaveze.

Šta savetujete klijentima da ne bi došli u situaciju da ne mogu da otplaćuju svoje obaveze i šta im nudite kako bi se njihov problem prevazišao?

Zastupljena praksa u Srbiji je da klijenti uzimaju kratkoročne plasmane, a sredstva plasiraju za investicione projekte i u perspektivi nisu u mogućnosti da vraćaju ovakve pozajmice. To je vidljivo kod svih segmenata, i kod stanovnistva i privrede.

Fizička lica uzimaju gotovinske kredite za odlazak na godišnji odmor, pa samim tim što klijent i sledeće godine planira odlazak na godišnji ne može da uzme više kredit, te uzima novi za refinansiranje, sa dužim rokom, njime pokriva prethodni kredit i sa razlikom odlazi na odmor. Na ovaj način klijent pravi problem – dovodi sebe u situaciju da uzima kredit čak i na deset godina, i da posle nekog vremena ni on sam više ne zna šta je bila osnovna namena kredita.

Savet i privredi i stanovništvu je da treba uskladiti namenu sredstava sa ročnošću kredita koji se uzima. Naime, ako se ide na godišnji odmor, uzima se kredit na godinu dana. Ako se kupuje mašina za pogon, onda se uzima kredit na rok amortizacije mašine, a ne kratkoročne pare do godinu dana. Ako je investiranje namena – uzimaju se dugoročni krediti, a ako je tekuća potrošnja – uzimaju se kratkoročni krediti.



NBS je nedavno inicirala smanjivanje kamatnih stopa na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja po tekućem računu. Da li je i vaša banka snizila kamate?

Svaka kamatna stopa na kredite, pa time i za dozvoljeni minus, kreira se na bazi faktičkog stanja. U uvodnom delu ovog razgovora je rečeno da je stanje nenaplaćenih potraživanja oko 40%, to znači – da od 100 odobrenih kredita – 40 se ne vraća. Ako se tih 40 ne vraća, to znači da nema vraćanja ni glavnice. Neko taj trošak mora da snosi. Tako se kreira i kamatna stopa na kredite.

Uzima se koliko košta depozit koji se koristi da bi se sutra finansirao neki klijent, pa se na to doda koliki je rizik da taj kredit neće biti naplaćen. Ako je prosek u Srbiji 40% da kredit neće biti vraćen, a dinari po referentnoj stopi NBS-a koštaju 9,5%, dobija se kamatna stopa od 49,5% da bi banka poslovala na nuli. Sve preko toga je stvarna profitabilnost banke koja plasira kredite.

OTP banka, kada definiše kamatnu stopu, uzima u obzir koji je procenat nenaplativosti po toj vrsti kredita, koliko koštaju izvori koji se koriste za finansiranje te namene kredita. Cena kredita mora da pokrije troškove rizika i izvora. Ono što banka ostvari preko ovog iznosa je stvarna zarada.

Ono što bih ovom prilikom želeo da istaknem jeste da OTP banka svojim klijentima nudi mogućnost da koriste dozvoljeni minus bez kamate, od dana izvršenja transakcije do poslednjeg dana u mesecu, bez obzira o kom iskorišćenom iznosu je reč, uz Visa Plus za Minus debitnu karticu.

Visa Plus za Minus kartica je dostupna svim korisnicima tekućeg računa u OTP banci za 195 dinara mesečno ili čak potpuno besplatno ukoliko je klijent korisnik Gold ili Bonus paketa tekućeg računa, odnosno Paketa tekućeg računa za penzionere.

Koliko imate korisnika dozvoljenog minusa i koliki je procenat nedozvoljenih prekoračenja?

OTP banka Srbija trenutno ima oko 20.000 korisnika dozvoljenog prekoračenja. Dozvoljeni minus po pravilu ne bi smeo da uđe u nedozvoljeno prekoračenje, jer dozvoljen minus kao proizvod - i sve banke funcionišu po ovom principu –odobrava se klijentu koji prima platu preko tekućeg računa otvorenog kod banke.

Dozvoljeni minus se odobrava na godinu dana. Shodno tome – klijent će u nedozvoljeni minus ući posle godinu dana, onog momenta kada mu dospe da namiri tu obavezu koja je u visini do jedne plate. Ako klijent u tom trenutku nije izmirio obavezu, to znači da on nije izmirio elementarnu obavezu prema banci tj. da nije preusmeravao zaradu na banku kod koje ima dozvoljeno prekoračenje.

Pregovaranje o nižim zateznim kamatama kod dozvoljenog prekoračenja nema smisla, jer klijent samo jednom godišnje može biti u prilici da uđe u nedozvoljeni minus i to samo zato što nije ispunio jedinu obavezu prema banci, a to je da prebacuje zaradu na tekući račun banke kod koje ima odobren dozvoljen minus.

Svi klijenti koji uđu u nedozvoljeni minus direktno utiču na povećanje stepena nenaplativosti dozvoljenog minusa i samim tim porasta redovne kamatne stope na ovu vrstu kredita.



Centralna banka najavljuje i akciju za smanjivanje kamatnih stopa na kreditne kartice. Smatrate li da ima prostora da i te kamatne stope budu snižene?

I kod formiranja kamatne stope na ovaj bankarski proizvod važi isti princip. Kamatna stopa uključuje i rizik određenog plasmana. Najrizičniji kreditni plasmani su kreditne kartice i dozvoljeni minus. Oni po pravilu imaju i najveću kamatnu stopu. Ova dva proizvoda se uvek odobravaju u dinarima, a referentna stopa za dinare je 9,5%, pa samim tim na ovaj procenat se gradi stopa rizika.

Znači, banka može da bude jako konkurentna i da napravi jeftin proizvod, da ima jako nisku kamatnu stopu na kreditnu karticu i dozvoljeni minus, ali to bi sa druge strane značilo da će biti i jako selektivna, pa ove proizvode neće odobravati klijentima koji su na granici da li će izmirivati obaveze ili neće.

Recimo ako mi kažemo: klijent koji preko banke prima zaradu pet godina u kontinuitetu i nije registrovan kao problematičan, njemu banka može da ponudi povoljniju kamatnu stopu, ali će ovakav kriterijum eliminisati sve one klijente koji nikad nisu imali račun kod pojedine banke, ili su tek zasnovali radni odnos, pa se podrazumeva da ovakav klijent mora da radi određeni broj godina da dokaže da uredno izmiruje i prima zaradu preko jedne banke. To bi onda otvorilo Pandorinu kutiju – pojavila bi se velika grupa klijenata koji ne bi mogli da dobiju kreditne kartice ili dozvoljeni minus.

Dakle, priča oko kamatne stope se ne može generalizovati, nije tako jednostavno – hoće li banke smanjiti kamatnu stopu ili neće. Zavisi na prvom mestu koji stepen rizika su banke voljne i u mogućnosti da prihvate, a da ne dovedu u pitanje profitabilnost poslovanja. Ako banka prihvata veći rizik,kamatna stopa je znatno veća, a ako banka prihvata manji rizik, kamatna stopa može da ide dole.

Više puta je bilo najave od NBS da će se u slučaju visokih kamatnih stopa na štednju posegnuti za mehanizmom ograničavanja maksimalnih stopa. Kakav je vaš stav - treba li država da, kao što je to u nekim zemljama već urađeno, da ograniči nivoe kamatnih stopa na depozite i na kreditne proizvode?

Novac kao i svaka roba ima svoju cenu. Cena novca zavisi od ponude i tražnje. Ako je tražnja za novcem velika logično je da taj novac poskupljuje, da mu raste cena. Ako određena banka ima problem sa sredstvima i nema dovoljno depozita da bi pratila i finansirala klijente kojima je potreban kredit, ta banka, da bi prikupila depozite, mora da povećava kamatnu stopu kako bi klijente privukla da prebacuju depozite kod nje.

Samim tim, ako banka plaća veću cenu na depozitnoj strani to podrazumeva da će ta ista banka morati da prodaje kredite po malo većoj ceni kako bi mogla da isplati cenu depozita. I obratno, ako banka ima višak likvidnosti, da bi lakše prodala sredstva, smanjuje kamatnu stopu na kreditnoj strani, ali nije voljna da plaća visoku kamatnu stopu na depozite.

Dakle, samo tržište i sistem ponude i tražnje predstavlja instrument koji reguliše cenu depozita i cenu kredita.

Koji su trenutno najtraženiji bankarski proizvodi za klijente vaše banke?

Najtraženiji bankarski proizvod je definitivno keš kredit. Značajno smo povećali tržišno učešće – za svega dve godine skočili smo sa 1,7% na 3,2% tržišnog učešća u gotovinskim kreditima. U toku 2013. godine smo čak imali mesece kada je svaki deseti kredit prodat/odobren u Srbiji bio odobren od strane OTP banke.

Imate li u planu neke nove proizvode koje ćete ponuditi klijentima u narednom periodu?

OTP banka je proširila postojeću ponudu registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima brzim kreditima, te smo veoma zadovoljni što možemo da im ponudimo:

Brzi kredit za obrtna sredstva koji se odobrava do iznosa od 1.200.000 dinara samo na menice klijenta bez dodatnih sredstava obezbeđenja. Odobrava se u dinarima, nema valutnog rizika. Kredit se odobrava na rok od 18 meseci sa kvartalnim otplatom kamate i polugodišnjom otplatom glavnice.

Uskoro će u ponudi OTP banke biti i Brzi Agro overdraft, koji će se odobravati na period od 12 meseci do maksimalnog iznosa od 1.000.000 dinara. U ponudi banke će se uz postojeći investicioni kredit za poljoprivrednike uskoro naći i kredit za kupovinu zemlje i nepokretnosti namenjen registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

Kredit će se odobravati do iznosa od 100.000 evra, sa rokom otplate do 15 godina i vrlo povoljnom kamatnom stopom. Sredstvo obezbeđenja su menice i hipoteka na poljoprivrednom zemljištu.

Banka je dodatno obogatila ponudu paketima računa za registrovana poljoprivredna gazdinstva. U ponudi su tri paketa računa prema izboru klijenta: Osnovni , Bonus i Gold paket.

U zavisnosti od vrste paketa nude se sledeće povoljnosti: kupovina od 500 do 1500 evra po srednjem kursu NBS, OTP direkt – elektronsko bankarstvo, SMS servis, trajni nalog, a za zaposlene poljoprivrednike ili penzionere i mogućnost korišćenja usluga za fizička lica bez dodatnih troškova u okviru paketa: kartica Visa plus za minus, koja podražumeva korišćenje dozvoljenog minusa bez kamate do poslednjeg dana u mesecu, kao i čekove.

Dakle, akcenat nam je na uslugama za poljoprivrednike i registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Ivan Radojčić OTP banka banke bankarsko tržište bankarski sektor intervju kamatica krediti zaduživanje nenaplativi krediti klijent banke klijenti banke