U regionu centralne i istočne Evrope više od dve trećine ljudi smatra da je štednja važna, a šampioni štednje su Austrijanci i Slovaci koji odvajaju 181, odnosno 90 evra mesečno, otkriva Štedni barometar Erste Grupe za 2013. godinu.
Česi uštede mesečno 81 evro, a adaleko iza su Hrvati (58 evra), Mađari (49 evra), Rumuni (40 evra) i na začelju – Srbi (36 evra). Srpske štediše imaju i najveći pad u sumi koju uspevaju da uštede – čak sedam evra mesečno. Istovremeno, naše štediše su i najnezadovoljnije količinom štednje.
| Gotovo sve zemlje regiona, sa izuzetkom Srbije, uspele su da svoju stopu štednje održe stabilnom u 2013. godini. Oko trećine Hrvata i Srba kaže da uopšte ne štede – to može da objasni i činjenicu da je njihovo ukupno zadovoljstvo štednjom među najnižima u regionu. |
Štediše iz svih zemalja koje je obuhvatilo istraživanje uglavnom odvajaju novac na štednju da bi imali finansijsku rezervu ili za neočekivane vanredne situacije, pri čemu su kao prioriteti navedena i izdvajanja za starosnu penziju ili za manje i veće nabavke.
U Mađarskoj se stavljanje novca na štednju iz raznih razloga, kao što je finansijska rezerva, uvek doživljavalo kao veoma važno – gotovo šest od deset Mađara je tog mišljenja.
U Rumuniji i Srbiji nije u porastu broj građana koji se opredeljuju da štede novac u bankama, umesto da ga drže u kući. Regionalna razlika se može primetiti u balkanskim zemljama, tako da u Srbiji svaki drugi ispitanik stavlja novac u slamaricu, dok se 80 odsto Hrvata koji štede opredeljuje za neki finansijski proizvod.
Austrijanci i dalje masovno preferiraju štedne knjižice (81%) i štednju u štedno-kreditnim stambenim zadrugama (66%).
Istovremeno, samo jedna petina Rumuna i čak ispod jedne desetine štediša u Srbiji ulaže novac u životno osiguranje, za razliku od svakog drugog Čeha i Slovaka.
Ostavi komentar