Ne mislim da Srbija po političkom pitanju treba da bira između Kine i Evrope. Naprotiv, mislim da treba da sarađuje sa svima - ali da razvija sopstvenu pregovaračku i tehnološku poziciju koja ce obezbediti energetski suverenitet.
Pišući o energetici i radeći godinama sa energetskim projektima, sve više dolazim do zaključka da Srbiji danas nije najveći izazov da proizvede više „zelene“ energije. Mnogo važnije pitanje je - kakav energetski sistem želimo da ostavimo iza sebe?
Saglasan sam da Srbija mora da smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i ubrza razvoj vetroelektrana i solarnih elektrana. Ali, zelena tranzicija ne sme da se svede na jednostavnu zamenu uglja i gasa vetrom i suncem. Energetska zavisnost može samo da promeni svoj oblik.
Nemačka je dobar primer za razmišljanje. Napravila je ogroman iskorak u obnovljivim izvorima, ali je istovremeno pokazala da veliki kapaciteti vetra i sunca sami po sebi nisu dovoljni. Kada nema vetra ili sunca, sistem mora imati pouzdanu rezervu, snažnu mrežu i mogućnost skladištenja energije. To je lekcija koju Srbija i druge zemlje un energetskoj tranziciji ne bi smela da preskoče.
Posebno me interesuje sve veća uloga kineskih kompanija u našoj zelenoj energetici. Kina je danas jedan od ključnih svetskih proizvođača solarnih panela, baterija i elektroenergetske opreme. Njihov kapital i tehnologija mogu biti velika šansa za Srbiju. Ali, moramo otvoreno postaviti pitanje - da li ćemo jednog dana biti zavisni od tehnologije i opreme na isti način na koji smo danas zavisni od pojedinih energenata?
PREPORUKA
Geopolitičke tenzije potresaju globalno energetsko tržište, stručnjak upozorava na nove rizike za Evropu i region
analiza
Srbin zaposlen u Bundestagu otkriva sve mane najveće evropske ekonomije
analiza
Političko vođstvo meri se hrabrim potezima, a ne naslovima
komentar
Ne mislim da Srbija po političkom pitanju treba da bira između Kine i Evrope. Naprotiv, mislim da treba da sarađuje sa svima - ali da razvija sopstvenu pregovaračku i tehnološku poziciju koja ce obezbediti energetski suverenitet.
Zato svaki novi megavat mora biti deo šire slike: jače elektroenergetske mreže, skladištenja, balansiranja sistema i razvoja domaćeg znanja i industrije.
Zelena tranzicija nije samo pitanje ekologije. To je pitanje energetske bezbednosti i ekonomske budućnosti svake zemlje, a i Srbije. Mislim da ne treba da zamenimo jednu zavisnost drugom. Treba da izgradimo sistem u kojem će Srbija imati više energije, više izbora i više kontrole nad sopstvenom energetskom budućnošću.
Tako ulazimo u energetsku tranziciju sa nasim adutima i suverenim odlukama koje znače sigurnost naše zemlje i smanjiti zavisnost od drugih zemalje koje nam isporučuje svoje tehnologije po tom pitanju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar