Atina i njeni međunarodni kreditori postigli su jutros, nakon maratonskih pregovora, dogovor o trećem paketu finansijske pomoći vrednom do 86 milijardi evra, koji će Grčkoj omogućiti da izbegne bankrot i ostane u evrozoni.
"Sporazum je postignut. Trenutno se pregovara o nekim sitnim detaljima", izjavio je neimenovni zvaničnik grčkog Ministarstva finansija posle pregovora u Atini koji su trajali 23 sata, preneo je Rojters.
Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos rekao je novinarima u Atini nakon sastanka da su ostala dva ili tri manja detalja o kojima je potrebno još razgovarati, ali da je najveći deo pitanja rešen.
Zvaničnici Grčke navode da očekuju da će parlament ratifikovati sporazum danas ili sutra, a da će ga ministri finansija evrozone odobriti u petak, što bi omogućilo da prva tranša pomoći bude isplaćena do 20. avgusta, kada Grčka treba da vrati dug od 3,2 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci.
Atina i poverioci dogovorili su fiskalne ciljeve koji će biti uslov za isplatu pomoći, uključujući primarni budžetski suficit od 0,25 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2015, 0,5 odsto u 2016, 1,75 odsto u 2017. i 3,5 odsto u 2018.
Jedna od spornih tačaka u pregovorima bilo je smanjenje planine nenaplativih zajmova.
Atina je želela da kreira takozvanu lošu banku, dok su kreditori insistirali da ti zajmovi budu grupisani i prodati investicionim fondovima koji ulažu u hartije od vrednosti.
Još uvek nije jasno kako je to pitanje rešeno, navodi neimenovani zvaničnik.
Tema debate bilo je i osnivanje investicionog fonda koji bi imao za cilj da prikupi 50 milijardi evra od privatizacije, od čega bi tri četvrtine bile upotrebljene za dokapitalizaciju banaka i smanjenje javnog duga.
Obe strane složile su se da je potrebno deregulisati grčko tržište prirodnog gasa, navodi izvor iz Ministarstva finansija u Atini.
Ostavi komentar