I ove godine banke su odlučile da u Nedelji štednje ne povećavaju kamate na depozite. Sigurnost uloga glavni je motiv koji će štediše opredeljivati gde će svoj novac da oroče. Trenutno, godišnje kamatne stope na devizne depozite su od 1,15 do 4,5 odsto, dok na dinarske od sedam do 12 odsto. U proseku, za štednju u evrima dobijamo 2,75 odsto godišnje.
Očekivanja su da će i u predstojećoj Nedelji štednje građani značajan iznos novca položiti na račune. Ali, za razliku od pre, ne uz stimulativnije kamate.
Kako štede građani Srbije- 4.185 dinara prosečni mesečni iznos koji građani odvajaju za štednju- 65% građana nezadovoljno sumom koju uspe da uštedi - 75% štediša najčešće štedi za crne dane - 26% smatra da će moći da štedi i za pet godina - populacija iznad 30 godina najnezadovoljnija koliko ostavlja sa strane |
Tržišno utrkivanje sa visinom kamata je definitivno - prošlost.
U skladu sa tim, Inteza će ponuditi nov štedni proizvod “Mesec po mesec štednja”, a građani će biti u mogućnosti da polažu svakog meseca ugovoreni iznos depozita, koji će sami da odrede i to u dinarima i u evrima.
- Kamate na najatraktivnije uloge u evrima niže su nego ranijih godina, pa tako kamatna stopa na ulog u evrima oročen na 12 meseci u Sosijete ženeral iznosi 2,5 odsto, dok kamata na dinarski ulog oročen na godinu dana iznosi 9,75 odsto - kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral.
U Komercijalnoj banci kažu da kamatne stope neće menjati, kao i da će tradicionalno, svaka beba rođena 31. oktobra dobiti štednu knjižicu sa 50 evra. Ni Erste banka neće menjati stope, ali će imati čak devet vrsta štednje. Posebno izdvajaju „Kusur štednju“, kod koje plaćajući karticom izabrani iznos se prebacuje na štedni račun.
Sberbanka takođe ne planira promenu kamatnih stopa. Jedna od retkih je Kredi agrikol banka koja će u predstojećoj Nedelji štednje svim novim klijentima ponuditi više kamate za oročenu štednju na tri i šest meseci, i to za 10 odsto u odnosu na postojeće.
- U toku cele godine, a ne samo tokom Nedelje štednje, osmišljavamo dodatne pogodnosti za štediše, bilo kroz mogućnost isplate kamate unapred, isplatu dela depozita pre isteka oročenja, dodatnog osiguranja. Smatramo da se banke u narednom periodu neće upuštati u trku za najvišu kamatu, već da će pre raditi na predstavljanju inovativnih štednih proizvoda - kažu u Unikredit banci.
Banke ne proizvode nista, one preprodaju novac. Svako obaranje kamata na stednju uz istovremeno zadrzavanje kamata na kredit znak je lakomosti banke, koja od te razlike zaradjuje. Drzava garantuje uloge do 50.000 evra, te je za te iznose do te cifre svaka banka sigurna. Zato cu pare i poveriti onoj banci koja bude spremna da sa mnom podeli najveci deo profita od kredita, tj. da najvecu kamatu.
Da li je neko uporedio godišnje ifinansijske banaka kod nas i u tzv. okruženju? Video bi da kod nas i nije tako veliki rizik.
Moglo bi još na ovu temu.
Kako ja shvatam banke da funkcionisu je, sasvim legitimno naravno, od tekucih i transakcija žive, od štednji gube novca a od plasiranja novca(kredita) zaradjuju. Iako je ta trka za novcem u srazmeri onoga kakve korisnike imaju kupce odnosno prodavce bitova i dukata. Ja ne videh svoje pare uopšte su u Banci?
Interesantno je da Rajfajzen banci nije stalo do štediša odnosno gubljenja novca.
Voleo bih stručniji članak u ovom smeru i pravcu jačeg intenziteta za ovu temu.
Postoje i druge opcije stednje osim stednje u banci. Kada se to bude dovoljno rasirilo, tj. izreklamiralo i popularisalo, onda ce i banke da shvate da moraju da se nadmecu za klijente i da povesaju kamate. Medjutim, vecina ljudi po inerciji ulaze u depozite ne znajuci da mogu da ulazu i na druga mesta.
I jos nesto. Naivan je svako ko oroci po uslovima koji su u brosuri, tj. zvanicno ponudjeni. SVAKA banka ce povecati ponudu ako joj to zatrazite.
Sigurnost uloga je glavni motiv stedisa, kazu zaduzeni za kradju stedisa. A sta je onda sa GARANCIJOM NBS za stedne uloge do 50 hiljada E, ili i to dolazi u pitanje? Pazi mudraca, znaci neke nase banke su sigurne, neke nisu sigune. Ko to kaze ko to laze, kakva je to kampanja protiv stedisa kada nasa drzava vodi bitku za svaki evro, vuce za rukav seike, svetsku banku, EU, izdaje devizne obveznice sa 7-8 % kamate koju ce platiti kupcima tih obveznica. A sa druge strane digla se i ala i vrana da se obore ionako male kamate na deviznu stednju. Kao da devizne stedise nisu dobrodosle u Srbiji. Nadam se da ce novo svevidece oko staviti tacku na ovu bezumnu kampanju dok jos ima vremena. Zar se neko zanosi da ce stedisa depozita od, na primer, 200.000 E ostaviti da njegov novac izleze profit bankama i tajkunima, a on da dobije KUSUR od 4-5 hiljada E, dok ta ista banka za taj isti iznos kredita fakturise duzniku 66.000 E! Pa, Kole brate slatki, moze li to biti, pa makar i u zemlji Srbiji?
sada nas koji smo nešto uštedeli a većina jadnog naroda je u debelom minusu "kao" banke i država čuvaju, ove prve i vazduh naplaćuju, deset puta više nego kad je bila SDK a ove druge u nemoći državne birokratije, "država"ulizuje se svakom živom a novinari za jednu kafu preko noći bolje znaju ekonomiju od Miodraga Kostića, Miškovića, Slobodana Raduna i drugih koji su retki Srbi koji su u ovom privrednom paklu nešto stvorili. Ali i oni su prozvani "tajkuni" i sprema im se linč, kao do nedavno terminu "društveni direktor"
.Srbija svome ne prašta uspeh.
Kampanja za obaranje kamatnih stopa u Srbiji znaci jedino da se i drzava stavila na stranu banaka. Verovatno su malo zaradile u Srbiji.
Ako baneke uspeju da iz pozajmljenih izvora uvecaju svoj profit. Zasto pojedinci kojima ne odgovaraju kamatne stope u Srbiji, koje su mnogo vece nego u regionu, sami makar pokusaju da okreu i sopstveni nivac i nesto vise zarade? U srbiji je najveci problem sto vecina mladih ljudi ima visoke skole, fakultete, a neumaju da okrenu ni 1 dinar. STA STE UCILI TOLIKE GODINE? ako cekate da vas neki prijuceni srednjoskolci vode kroz zivot ili cekate jos stranih banaka da dodje na ovo trziste da vam uveca Vas novac
Treba masovno najaviti povlačenje deviznih uloga iz banaka,a bankari neka se dogovore sa Jorgovankom i kradikalnom strankom oko štednje.